Kroz mutno staklo
prozora starog,
starac u polje gleda,
rodilo dobro
ove godine,
rodilo,
a kosa seda.
Mnogo je truda
trebalo dati,
za ova zelena polja,
i prošle godine
rodilo dobro,
al’ ipak ova je bolja.
Staračke ruke
starina trlja
snage je ostalo malo,
talasa žito
u rodnom polju,
kiše je na vreme palo.
Prazni ambari
na rod čekaju
kako će sve sam stići,
rodilo dobro,
snaga izdaje
daleko njegovi ptići.
Na jesen sigurno
sejati neće;
“Čemu i kome više?”
kroz prozor gleda
starac u polje,
dok suze s’ obraza briše.
Deca mu davno
u svet otišla,
skoro i ne dođu više,
vetar talasa
žito u polju
dok liju suza kiše.
Milovan Petrović
–