Месец: мај 2015.

Crvena haljina,neobična,duga,

sasvim jednostavna bez čipke i veza

ali učini da luckasti devojčurak,

najednom postane divna princeza.

 

Kako samo otmeno nosi,

tu haljinu boje majskih ruža

a kad oseti pogled na sebi

ona sve hitrije korake pruža.

 

Kao da magijom zrači svila,

ko je tako zanosnu skroji?

U njoj izgleda tako mila,

dok gordo korača i zvezde broji.

 

Pomislih da je iz krajeva južnih,

iz nje izbija vrelina i mladost,

kao da pleše salsu il’ tango,

pokretom svakim izaziva radost.

 

To mitsko biće odjednom nesta

i niko ne zna kuda to ode

a crvena haljina još dugo osta

duboko u mislima očarane gospode.

Umilnim glasom tuđina zove,

kao sirena mornare u smrt

a ti misliš, čeka te život,

radost, sreća i rajski vrt.

 

Sa nadom grabiš priliku novu

i srećan hrliš u beli svet

ali kad stigneš, tamo te čeka

večita zima, hladnoća i led.

 

Hodaš bez cilja, zamišljen, sam,

postaješ senka, kule se ruše,

možda nekad i stekneš bogatstvo

al’  ćeš do tada, ostati bez duše.

 

Shvatićeš nekad svoju grešku,

kako stariš biće ti gore,

krenuće reka osećanja,

snovi će postati noćne more.

 

Fali ti jezik, fali sloboda,

tamo si ipak samo rob,

fali ti šetnja kroz guste šume

I nekad da obiđeš očev grob.