Дан: 7. новембар 2014.

ГРЕХ ЉУБАВИ

Врати ми тај лист жути,
попут паучине што сија из далека,
настави власи покошене траве,
пробуди сенке да нису саме…
Врати ми дах свежег јутра,
огледало сањивог поветарца,
мандолину жица од магле сатканих,
очи ноћног неба, усне летњег сунца…
Не заборави да машташ и верујеш у бајке,
у моћ немогућег, у сласт горчине…
Киша је падала, а ја сам плакала,
муња је успела тихо да вирне…
Врати ми тај лист жути,
попут покорених сећања,
што шушти гласом морсих сирена…
Корак ти је бахат и заведен…
Не крши га! Пст!… Ћути….!!!
Судиће ти жена…
од ребра твојом жељом саткана…
грехом љубави умивена!!!

(с) Миладиновић Сандра

ТИ, КОЈИ ЛУТАШ ЗА ЊОМ!!!

Ти, слично звездама изнад обрва,
мамиш уздахе и одушевљењa,
одолеваш таласима попут бродова,
шармом распаљујеш искушењa….
Ти, као мрамор одјекујеш
звуком дуката под подпетицама,
док румене руже под ноге јој бацаш,
погледом се играш емоцијама…
И ко ће прежалити тренутак растанка,
сиртаки док мирише око вас…!?
Ти, врстан уметник и галантан,
уз цвет што жуди да је убран…
Ти, који никада не бројиш године,
јер вечношћу обгрлио си трен,
док крилати мерак носиш са нотама,
одзвањаш калдрмом и када си нем…
У ситне сате увек се коцкаш,
али баш никада у част….
Увек миришеш на јоргован
и ненаметнуту власт…
Ти, немир и роса на челу,
витез што путује кроз време,
ватра што пламти, душа што воли,
боем и најдражи вољене жене….
Ти, који луташ за њом!!!

(с) Миладиновић Сандра