Konobaru donesi još jednu
noćas tuga moje srce dira
i zamoli starog muzičara,
da rastanak još jednom zasvira.
Kafedžijo ti znaš moju tugu
ove noći ti ne štedi piće,
moja tuga suviše je žedna,
podrum vina do zore popiće.
A ti stari dobri muzičaru
setne pesme večeras mi sviraj,
ti si doktor sad za dušu moju,
pa sam pesme ti za mene biraj.
U kafani još se neko javi,
pa kod svirca on podrža mene,
“Sviraj svirče ne bilo ti teško,
sviraj noćas za nas ostavljene”.
Treći glas se iz kafane začu,
“Pevaj svirče za njih i za mene,
nek gitara svira nam do zore,
Nesanicu i Krivo je more”.
Milovan Petrović
–