Дан: 23. фебруар 2014.

У СРЦУ ТЕ ЧУВАМ …

У СРЦУ ТЕ ЧУВАМ … Још нисам написао песму нити тебе достојан стих јер постиде се речи и риме када тебе ставим међ њих Још нисам осликао слику која може дочарати ти лик јер помешам четкице и боје док осликавам очи твоје Још нисам пронашао мирис на који мирише твој дах јер нема мириса ни … Настави са читањем “У СРЦУ ТЕ ЧУВАМ …”

У СРЦУ ТЕ ЧУВАМ …

Још нисам написао песму
нити тебе достојан стих
јер постиде се речи и риме
када тебе ставим међ њих
Још нисам осликао слику
која може дочарати ти лик
јер помешам четкице и боје
док осликавам очи твоје
Још нисам пронашао мирис
на који мирише твој дах
јер нема мириса ни те ароме
који су равни даху твоме
Зато те драга у срцу чувам
јер киша ће боју опрати лако
тишина може украсти стих
ветар мирис однети далеко
само у мом срцу ће те
увек волети неко…

Братислав Богдановић

ВРЕМЕ…

ВРЕМЕ… Одавно ти године не бројим њих се са тобом ја не бојим у души ми не можеш остарити оно што си била, заувек ћеш бити… За године ти немој да мариш у мени си престала да стариш и у срцу овом што ти је заклон дало за тебе је време стало… Не веруј зато … Настави са читањем “ВРЕМЕ…”

ВРЕМЕ…

Одавно ти
године не бројим
њих се са тобом
ја не бојим
у души ми
не можеш остарити
оно што си била,
заувек ћеш бити…
За године ти
немој да мариш
у мени си
престала да стариш
и у срцу овом
што ти је заклон дало
за тебе је
време стало…
Не веруј зато
шта огледало каже
оно често
уме да лаже
већ ти слушај
шта ми срце бије
оно ће ти рећи
колико година ти је…

Братислав Богдановић

БУДИ ЛИ ТЕ…

БУДИ ЛИ ТЕ… Буди ли те срце моје оном својом силном јеком на јастуку твоме меком ил те можда успављује док за тебе оно бије неке драге мелодије Буди ли те ватра даха оним својим врелим жаром док пољубцима дајем маха силном снагом, својим чаром ил ти санак учвршћује и од жеља њега кује Буди … Настави са читањем “БУДИ ЛИ ТЕ…”

БУДИ ЛИ ТЕ…

Буди ли те срце моје
оном својом силном јеком
на јастуку твоме меком
ил те можда успављује
док за тебе оно бије
неке драге мелодије
Буди ли те ватра даха
оним својим врелим жаром
док пољубцима дајем маха
силном снагом, својим чаром
ил ти санак учвршћује
и од жеља њега кује
Буди ли те додир тела
рука моја дал те пече
док крај мене дрхтиш цела
ово нежно, тихо вече
или можда и не сниваш
само се од јаве скриваш
да не планеш ти у трену
осећаји кад ти крену
па се то са собом бориш
у загрљају да не изгориш…

Братислав Богдановић

XIV POETIKA KRATKE PRIČE – MAJKA … Marina Adamović

Majka je verovala da bog postoji I bog je verovao da majke ima Pronašla sam rupu u vremenu Ko zaklanja prolaz strahovima, mama?

Majka je verovala
da bog
postoji

I bog je verovao
da majke
ima

Pronašla sam rupu
u
vremenu

Ko zaklanja prolaz strahovima,
mama?

Majka

САЊАР САМ…. – Миладиновић Сандра

САЊАР САМ…. Сањар сам и никада недам боји мира увек тражим неке новије нијансе, јер боја се неба никада не спира и увек оставља за промене шансе… Сањар сам и мислим да многи то јесу, али неки брзо усахну на путу, други се на труле ослањају гране, аветима ненадано ти пружају руку…. Сањар сам и … Настави са читањем “САЊАР САМ…. – Миладиновић Сандра”

1618582_10202777154377227_115297212_n

САЊАР САМ….

Сањар сам и никада недам боји мира
увек тражим неке новије нијансе,
јер боја се неба никада не спира
и увек оставља за промене шансе…

Сањар сам и мислим да многи то јесу,
али неки брзо усахну на путу,
други се на труле ослањају гране,
аветима ненадано ти пружају руку….

Сањар сам и слутње мене често ломе,
измаглице тешке путеве ми скрију,
и баш као друге ожиљци заболе,
и милион суза очи ми излију…

Овога сањара срце не завара,
ја га често издам путоказом “смерним”,
а, он ми остаје као мераклија,
са сламком у руци увек јунак верни…

Далеко сам овом “тајном” догурала,
до зида сам себе прекорима дала,
ја таквог сањара да бих сачувала,
пред овим дететом клекла сам и пала….

А, дете ко дете, душа анђеоска,
невино и чисто руке шири своје,
знам да после свега ништа није исто,
али, бити сањар од свега најбоље….

©Миладиновић Сандра