11 РАЗЛОГА ЗАШТО ВОЛИМ КИШУ – Милош Ристић
Волим кишу зато што спира љагу с улице
Волим кишу јер свуд мирише на влажне марамице
Волим кишу јер облаци гађају бојама небо
И њен ветар кад лелуја етар
Волим цице на прозорима како гледе
Волим скице у барама и ћутњу за парама
Волим бутке што прескачу воде до тротоара
Осмехе девојкица док вода пада
Волим кад се двоје здвоје под штитом
Волим први пољубац на плажи у трену кад почиње пљусак
Звала се Мирјана и зато волим кишу!
© Милош Ристић
ISTIM PUTEM – Rade Todorović
na staro mesto doći ćeš,
sve poruke meni vrati ćeš,
i ove noći mesec izaći će,
zvezde na nebu svetleće.
Da sam tvoja želja ili san,
da sam ti pesnik i putnik,
došao bih ti ti bar na tren.
Da sam tvoje more plavo
postao bih ti obala i val.
Tu sam ja gde su moji sni.
kako da nadjem tebi put,
sada kada nemam dah,
sada kad živeti ne umem,
a znam da još postojiš ti.
Tu sam gde noć ne prestaje,
tu sam gde sunce ne izlazi,
tu sam gde mi se ne govori,
tu sam a kao da nisam tu,
tu u starom snu zbog tebe
Kada ti drugi kažu ljubavi,
kada ti drugi kažu volim te,
kada te neko snažno zagrli,
kada te ponovo neko ostavi
ne plači i veruj mi na reč.
Istim putem proći ćeš,
na staro mesto doći ćeš,
sve poruke meni vrati ćeš,
i ove noći mesec izaći će,
zvezde na nebu svetleće.
© Rade Todorović
Halal vera – Vesna Dimitrijević
Ukrštanjem svakojakog semena
laboratorija Materica
stvori, neka nova, hibridna plemena.
I sad
-deca i unuci
se ne prisvajaju po lozi,
po krvci.
Izabiru se po ličnoj volji,
nagovoru, ili preporuci.
Svaka čast laboratoriji
i plemenima.
Trojica su na temenima!
I svi anđeli i Sveci…
”Zbogom, Pameti!” ,
rekoste sebi
i svojoj deci…
© -Vesna Dimitrijević
СИЂИ ДАНАС ДО РЕКЕ – Светлана Биорац-Матић
Између два издаха
и једног удаха
пролазности,
заборави на трен све
своје заблуделе снове.
Пронађи стазу
од од босих стопала,
разгрни локвање сећања
удахни мирис
напупелих врба.
Заљуљушкај
неостварене снове
у чамцу
којим се, смело, прелази
с’ једне
на другу обалу.
Потражи белутак
детињства
у огледалу реке.
Пусти да ти
таласи нежно сперу
горчину с’дланова.
Између два издаха
и једног удаха
пролазности,
сиђи данас до реке.
Укради део њене вечности,
понеси спокој у очима
на путу којим корачаш.
ПУСТИ ДА ТЕ ЖИВОТ ВОДИ – Саша Збиљић
Кренути путем плавим, непознатим,
небеског свода, слободе и мира,
у скученој празнини, дахом незнатним,
дозволи тренутку да ти срце дира.
Плашљиве ти очи замаглише пут,
којој истини да верујеш сада,
пада на твоја леђа тај себичан прут,
верујеш ли да постоји нада.
Огољене кости труну у дубини,
гладне живота кога више нема,
препусти све својој судбини,
и веруј да ти нешто лепо спрема.
Отров избаци што те љутим чини,
нека славуј твој донесе ти мир,
полети високо ка висини,
јер све ће једном прогутати вир.
Испијај полако сваку кап живота,
удахни дубоко сваки дан што дође,
откриј себи да постоји лепота,
није ни она вечна, брзо ће да прође.
Док гори тишина у недрима твојим,
блиставу сузу из ока ослободи,
свако свој пут кроји,
само пусти да те живот води.
© Саша Збиљић
