ОПОЈНА НАДА….
Зрела је моја нада, као дуња у јесен
која мами својим мирисом
и непланиране погледе….
Слатка је као мед и заводљива
као дева која гледа пут хоризонта!
Љупка је као девојчица крупних очију
боје купина, која снено машта…
Неодољива је, и као никада пре
занесена сам њеном лепотом,
као небом овога јутра које је
злаћано и умивено па опојно блиста!
Мој корак од сванућа је само њен
и тешко да ће ми опет бити оволико
блиска!
© Миладиновић Сандра