ЉУБАВИ ЖЕЉНА
Када ме пробудиш рећи ћу ти тихо
речи које нисам никада ником рекла,
дланом ћу ти поћи нежно пут образа,
и канут ће суза, што је већ потекла…
На ономе мосту где сам јуче прошла,
дуго сам, баш дуго, мислила о свему…
Жубор реке однео ми на тренутак мисли,
у мени су људи тад видели сену….
Што сам се надала познатим очима,
оној души што зна сваку моју струну…!
Што сам се мрвила на сто делића,
чежњом опијена у рањиву срну…!
Свака ноћ ми веруј доноси сванућа,
свако јутро нову наду некошену,
ко цветна ливада мирише ми душа,
да ћеш снагом духа пробудити жену!
(c) Миладиновић Сандра