Tek kad smrt zakuca o oblak
i on mu se osmehne kao što je
red
trava poskoči iz-
ne-nada
ali
kasnokasno
koren je
prejak
travotravo
isuviše jak za
hod kroz maglu
ni slutila nisi da
nade nema
a ko je rekao da postoji’
rosa? kiša? jučerašnji dan?
this is the end
n’est pas possible
si
così così
kap po kap kuca
o
oblak
a smrt imitira
to
s uspeh om
om
kamin(n)gs