MOJE PESME
Led je goreo dok sam na nebu
svojim rukama pipala oblake
za srecu znala da malo treba
u snu ozivljavala tvoje korake.
Sanjala san za novi dan
zatvorena u kavezu kao ptica
rukama svojim mekim ko lan
brisala suze sa bledog lica.
Sve moje radosti i moje tuge
stavih ko pecat na papir beli
slikah ih bojama sarene duge
da ozivim osmeh uveli.
I nebo je znalo da zaplace
kad sam od tuge pisala rimu
Sunce me grlilo sve jace i jace
iz grudi mojih topilo zimu.
Sanjala sam mirnu luku
spasavala brod sto tone
za spas trazila samo ruku
vetrovi nemira da me ne lome.
Imala sve nemala nista
zedno srce je zuc pilo
sakupljala pepeo kraj zgarista
srce je lepse snove snilo.
Ostrica maca me je sekla
srce se raspuklo ko od olova
cutala na ognju se pekla
sadila cvece na mestu korova.
Rodjena s dusom da sebe dajem
nepronadjena jos postojim
obasjana suncevim sjajem
jos uvek plavo nebo volim.
U snu bez sna zora me budila
rumen stavljala na bledo lice
plavom nebu njedra nudila
sanjala da letim krilima ptice.
Skidala u snu haljine tesne
trcala po livadi sanjanih snova
ostavih trag pisuci pesme
ne zeleci zivot prepun bola.
Sahranila srecu sto mi je uze
bacila sve ruzno u bezdan gluvi
trazila da mi se vrate suze
na putu zivota sto se mrvi.
Htela da gradim dvorac ljubavi
davala zvezdanu nit iz duse
kovala gnezdo lancima najdebljim
skidala okove koji me guse.
Novim vetrima sunce lovila
srcem svojim pesmu pisala
od zivota se nisam umorila
nisam zivela samo sam disala.
Naucila tugu da huci tise
beskucni prag mi jedino osta
sve sam radila ne mogu vise
sudbina moja nek ti je prosta.