Месец: јануар 2011.

I sve to dok spava grad, Ana Kljajić

još me prate rani svatovi šupljih i praznih darova i svega na izvolte još što šta milo i toliko drago za poneti prišiti piti još ja bežim od đavola kao on od krsta sa sve slamčicom u ruci porcelanske lutke lutke iz izloga, iz salona, iz lože našminkane purpurnim tragovima još su mi utvare pod … Настави са читањем “I sve to dok spava grad, Ana Kljajić”

još me prate rani svatovi

šupljih i praznih darova

i svega na izvolte

još što šta milo

i toliko drago

za poneti

prišiti

piti

još

ja bežim

od đavola

kao on od krsta

sa sve slamčicom

u ruci porcelanske lutke

lutke iz izloga, iz salona, iz lože

našminkane purpurnim tragovima

još su mi utvare pod balkonom

uz pomračenje sunca igraju

keze se zubima pogrdnim

još mi one sve govore

što i ne bih sada

znala hteti

uz noć

i dan

još

još uvek

lavirintom lutam

graditelja da obnažim

panj da na sred njega upalim

godove sa tvoje glave posečem

još bih nešto uradila al nije mi poznato

kako se ljubiš u januarskoj noći dok spava grad

Platonov Fedar — Marina Adamović

Dimitrije, zagrlila sam te I krilima pluća poletela oko tvoga Srca okačenog o list mlade breze Devojčica sam bila Prvi put zaljubljena . Sećaš li se  Starče Čudne istine iz naših očiju Vidiš li onu povijenu brezu . Nacrtaću Da ne zaboravimo Ono što se krišom rasejava po Hadu . Zanesena pesmama po filozofiji Platona … Настави са читањем “Platonov Fedar — Marina Adamović”

Dimitrije, zagrlila sam te

I krilima pluća poletela oko tvoga

Srca

okačenog o list mlade breze

Devojčica sam bila

Prvi put zaljubljena

.

Sećaš li se

 Starče

Čudne istine iz naših očiju

Vidiš li onu povijenu brezu

.

Nacrtaću

Da ne zaboravimo

Ono što se krišom rasejava po Hadu

.

Zanesena pesmama po filozofiji Platona

U san sam brezu zasadila

A ovoj se nikada nisam vratila

Priznajem

Zgrešila sam

Bila sam voljena i volela sam

Sad mi preostaje kovčeg ništavila

I slika breze pod kojom me nalaze

I preskaču mrtvu

.

A ti sedokosi

Koju granu čuvaš za odstrel?

Пеко Лаличић, ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 9

ПЕКО ЛАЛИЧИЋ ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 9 Малима велики великима мали сам себе седлам и не могу да се зајашем и не могу да ме зајашу зато ми немир пашу зато у њему налазе себе зауздане оседлане узјахане

ПЕКО ЛАЛИЧИЋ

ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 9

Малима велики
великима мали
сам
себе
седлам

и не могу да се
зајашем
и не могу да ме
зајашу

зато ми немир пашу
зато у њему налазе себе
зауздане
оседлане
узјахане

Пеко ЛАЛИЧИЋ,ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 2

Пеко ЛАЛИЧИЋ ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 2 Иза мене капије и заборављене ципелице испред мене капија и неми вис који се крије између ја и моја сена водимо рат на путу који ме пије

Пеко ЛАЛИЧИЋ

ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 2

Иза мене капије
и заборављене ципелице

испред мене капија
и неми вис
који се крије

између
ја
и моја сена
водимо рат
на путу
који ме пије

Zapis — Marina Adamović

bljesak kapi na iglici bora sleće i uzleće ne mogu vam sasvim objasniti . oblak je zagrlio drugi ljubav bez konca rastegla se u nedogled . tišinu je prevarilo jutro hor vrabaca pred ogledalom neba . trava je tonula u seme jesen bez milosti klanja se dahu proleća

bljesak kapi na iglici bora

sleće i uzleće

ne mogu vam sasvim objasniti

.

oblak je zagrlio drugi

ljubav bez konca

rastegla se u nedogled

.

tišinu je prevarilo jutro

hor vrabaca

pred ogledalom neba

.

trava je tonula u seme

jesen bez milosti

klanja se dahu proleća

Još uvek — Marina Adamović

sunce je zakucalo i svojevoljno ušlo rastopi se led među usnama i oboji lice narandžastom voćkom . samo u sebi nadohvat duše srce još uvek osta ponornica sreća u dronjcima sunce sunce strah

sunce je zakucalo

i svojevoljno ušlo

rastopi se led među usnama

i oboji lice narandžastom voćkom

.

samo u sebi nadohvat duše

srce još uvek osta ponornica

sreća u dronjcima

sunce

sunce

strah

Ogrlica – Ana Kljajić

OGRLICA Oko vrata nosim biser za nečiju lepotu jedan katanac i dva ključa sićušni rubin tamniji od krvi jedan klas da nahranim žeđ za nekim za onim čije se ime ne pominje. Imam šišarku koja bode nemoj dodirivati desiće se bol ponovo. Tu je medaljon sa likom gospođe od pre par vekova da podseća na … Настави са читањем “Ogrlica – Ana Kljajić”

OGRLICA

Oko vrata nosim biser

za nečiju lepotu

jedan katanac i dva ključa

sićušni rubin

tamniji od krvi

jedan klas da nahranim žeđ

za nekim

za onim čije se ime ne pominje.

Imam šišarku koja bode

nemoj dodirivati

desiće se bol

ponovo.

Tu je medaljon sa likom gospođe

od pre par vekova

da podseća na prošlost naboranu

i blede uspomene.

Sat je izgraviran

uskoro će dvanaest

ističe

ističe.

Imam i zrno

jeste maleno

zna se

otrov je za budale

neka se zaslade.

Na krilu goluba medved je

pa budi pametan

da li ćeš se usuditi

da na mene kreneš

jer

progutaću te

nećeš biti prvi zalogaj meda

tvrdim.

Sve to u boji bakra

sve opevano

sve nanizano

kao novo al tu je od ranije

mnogo ranije od tvog postanka.

Hajde razmrsi

teške mi figure

ako ti je uz hrabrost.

(C) Ana Kljajić