Дан: 20. јануар 2011.

Pesimizam — Marina Adamović

navlači zavesu kada sviće drži me za nogu kad ustajem . prinosi čašu i puni otrovom traži u ogledalu svoje oči . zidovi odjekuju njegovim bilom vreme je da šapnem kako sam srećna . nesreću ne bih ni smela opisati rečju kojom on ulazi u sobu

navlači zavesu kada sviće

drži me za nogu kad ustajem

.

prinosi čašu i puni otrovom

traži u ogledalu svoje oči

.

zidovi odjekuju njegovim bilom

vreme je da šapnem kako sam srećna

.

nesreću ne bih ni smela opisati

rečju kojom on ulazi u sobu

Пеко ЛАЛИЧИЋ, ИЗГОВАРАМ СЕБЕ -14

ПЕКО ЛАЛИЧИЋ ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 14 Дозван собом у себе ускочих галеба узех за друга за узлет песму па се у ритам воде укорених у себе у океан плави

ПЕКО ЛАЛИЧИЋ

ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 14

Дозван собом
у себе ускочих

галеба узех
за друга

за узлет
песму

па се у ритам воде
укорених

у себе
у океан плави

KUĆNI LJUBIMCI – Boško Bilal

KUĆNI LJUBIMCI KUĆNI LJUBIMCI BEBICE, KUCE, MACE, PTICE PA NEKA BUDU BAKE I DEDICE ONI SPECIJALNU HRANU NE TREBAJU, ZA OBIČNU KLOPU PENZIJICU IMAJU. PURA, ČORBA, PONEKAD PITICA, PENZIJE PRETEKNE ZA UNUKA I KUĆNOG LJUBIMCA.. PTICI OPADA PERJE, MACI I KUCI DLAKE, DLAKE IZ NOSA I UŠIJU BRIJU DEKE. ETO VIDITE BAKE I DEKE NISU … Настави са читањем “KUĆNI LJUBIMCI – Boško Bilal”

KUĆNI LJUBIMCI

Maca

KUĆNI LJUBIMCI
BEBICE, KUCE, MACE, PTICE
PA NEKA BUDU BAKE I DEDICE

ONI SPECIJALNU HRANU NE TREBAJU,
ZA OBIČNU KLOPU PENZIJICU IMAJU.

PURA, ČORBA, PONEKAD PITICA,
PENZIJE PRETEKNE ZA UNUKA
I KUĆNOG LJUBIMCA..

PTICI OPADA PERJE,
MACI I KUCI DLAKE,
DLAKE IZ NOSA I UŠIJU
BRIJU DEKE.

ETO VIDITE BAKE I DEKE NISU OD TROŠKA,
NJIHOVA ČANGRIŽAVOST NIŠTA VAS NE KOŠTA,
STRPLJENJA MALO I SVE JE UREDU
BIĆE SRETNIJA STAROST ZA BAKU I DEDU.

(C) Boško Bilal

Živa rana — Marina Adamović

Poistovećujem se sa sobom I odbacujem na kraju svake jeseni Kao paradoks i apsurd Kao ptice okačene o oblak U dugim preteškim noćima . Sanjala sam devojčicu Koja bere rascvetale zvezde Tako srećna Pod Mesečevom lampom …………….. Ali Sve je to predaleko Pada noć Padaju uvele zvezde Pada devojčica u školjku zaborava I prelistava istoriju … Настави са читањем “Živa rana — Marina Adamović”

Poistovećujem se sa sobom

I odbacujem na kraju svake jeseni

Kao paradoks i apsurd

Kao ptice okačene o oblak

U dugim preteškim noćima

.

Sanjala sam devojčicu

Koja bere rascvetale zvezde

Tako srećna

Pod Mesečevom lampom

……………..

Ali

Sve je to predaleko

Pada noć

Padaju uvele zvezde

Pada devojčica u školjku zaborava

I prelistava istoriju autoportreta