Dimitrije, zagrlila sam te
I krilima pluća poletela oko tvoga
Srca
okačenog o list mlade breze
Devojčica sam bila
Prvi put zaljubljena
.
Sećaš li se
Starče
Čudne istine iz naših očiju
Vidiš li onu povijenu brezu
.
Nacrtaću
Da ne zaboravimo
Ono što se krišom rasejava po Hadu
.
Zanesena pesmama po filozofiji Platona
U san sam brezu zasadila
A ovoj se nikada nisam vratila
Priznajem
Zgrešila sam
Bila sam voljena i volela sam
Sad mi preostaje kovčeg ništavila
I slika breze pod kojom me nalaze
I preskaču mrtvu
.
A ti sedokosi
Koju granu čuvaš za odstrel?
