Месец: јул 2010.

**** Marina Adamović

——————————————– Nisam osetila ni vetar ni zimu sedela sam naprsnutog oka uz škripu (grobom utabanih) crva bilo mi je teško što će kovčeg (ubijenog ovom boli ) završiti u mom mozgu grozničavoj pohabanoj humki duboko duboko za krâj poimanja

——————————————–

Nisam osetila ni vetar

ni zimu

sedela sam naprsnutog oka

uz škripu (grobom utabanih) crva

bilo mi je teško što će kovčeg

(ubijenog ovom boli )

završiti u mom mozgu

grozničavoj pohabanoj humki

duboko

duboko

za krâj poimanja

Stih dana JUL 2010 – bira Bogdanka Rakić

PESME NEDELJE ZA JUL 2010. Andjeo proleća – Vesna Dimitrijević Napomeni me – Rade Jolić Prvi red – Neven Milaković Zapis o tebi – Spasoje Ž. Milovanović U vrtlogu vremena – Vida Nenadić

PESME NEDELJE ZA JUL 2010.

  • Andjeo proleća – Vesna Dimitrijević
  • Napomeni me – Rade Jolić
  • Prvi red – Neven Milaković
  • Zapis o tebi – Spasoje Ž. Milovanović
  • U vrtlogu vremena – Vida Nenadić

oproštaj u noći………………………..Ksenija

Lenjo se spuštala magla te noći. Ispod stepeništa hladnoća okovala sive zidove . Visoko negde,u tami životne nemoći, jedna se duša spremala da ide… Bolne su bile oproštajne misli Jer izgovorena reč udarala bi u vlastiti odjek. Ljubeći i milujući postojeće snove Znala je da odlazi zauvek! Tiho se čulo zveckanje zelenih maslina, Samo one … Настави са читањем “oproštaj u noći………………………..Ksenija”

Lenjo se spuštala magla te noći.
Ispod stepeništa hladnoća okovala sive zidove .
Visoko negde,u tami životne nemoći,
jedna se duša spremala da ide…

Bolne su bile oproštajne misli
Jer izgovorena reč udarala bi u vlastiti odjek.
Ljubeći i milujući postojeće snove
Znala je da odlazi zauvek!

Tiho se čulo zveckanje zelenih maslina,
Samo one oživeše te noći.
Ponegde lavež i cijuk hladnih oružja
Krvlju su ispisivali poruke umirući.

Sve i u jednom trenu nestalo je te noći.
I još uvek tražim osvit sledećeg jutra…
Godine prolaze,dani tkaju tkanice decenija,
Još uvek ne sviće to novo sutra!

Bolom i tugom, očaj vapi iz svakog postojećeg trena.
Nisam kriva što postojim iako svesno realnost gazim.
S osmehom na usnama, a plačom u grudima,
Bolesna na peronu života još uvek stojim!

I čekam….
Trenutak buđenja iz stoletnog sna.
Sanjam i ne postojim….
Košmar vrti krug sreće i vuče do dna!

Peko Laličić, VRTOGLAVICE UMA – aforizmi

Peko LALIČIĆ VRTOGLAVICE UMA – a f o r i z m i Pobedili smo vreme. Naterali smo ga u slepu ulicu. Nije da kod nas ne valja tek tako. Kod nas ne valja i onako. Ili naš kantar ne valja, ili se nešto drugo iza brda valja ?! Pošto su nam mišljenja bila podeljena, … Настави са читањем “Peko Laličić, VRTOGLAVICE UMA – aforizmi”


Peko LALIČIĆ

VRTOGLAVICE UMA – a f o r i z m i

Pobedili smo vreme.
Naterali smo ga u slepu ulicu.

Nije da kod nas ne valja tek tako.
Kod nas ne valja i onako.

Ili naš kantar ne valja,
ili se nešto drugo iza brda valja ?!

Pošto su nam mišljenja bila podeljena,
opredelili smo se za borbu.

Ovo je obećana zemlja.
Obećali su nam hleba.

Nas ne računaju.
Nas samo broje.

Kad se sve sabere,
shvati se da su u igri nule.

Kad pametni okasne,
odzvanja smislu.

Na svome nebu i gavranovi su pevačice.

Dosta je bilo –
biće nas još !

Opekli smo se još dok smo kovali srp i čekić.

Nije kome je rečeno, ni kome je suđeno,
već iza koga stanu.

Ako ste za male pare radili danas,
malo – sutra nećete !

Sve bitke smo dobili.
U tome je naša tragedija.

Jednima je dan godina,
drugima je godina Badnji dan.

Beda demokratije ili demokratizacija bede,
pitanje je sad ?!

Maska — Marina Adamović

. Da hodaš na vrhovima prstiju Bol će ti prići odande Da navučeš masku Nema – me Suze će te zapljusnuti kroz Vidim – te Mirno spavaj Diši bez povoda Život je uglavljen u san Prihvati Ni reči više Osim one bele punospratne

.

Da hodaš na vrhovima prstiju

Bol će ti prići odande

Da navučeš masku

Nema – me

Suze će te zapljusnuti kroz

Vidim – te

Mirno spavaj

Diši bez povoda

Život je uglavljen u san

Prihvati

Ni reči više

Osim one bele punospratne