Месец: децембар 2008.

SREĆNA NOVA – Sladjana Ivanović – Slap

Svim članovima i ljubiteljima sajta Srećna Nova Godina, puno ljubavi, sreće i zdravlja i prelepih stihova od srca želi Sladjana Ivanović – Slap

Slap Čestitka

Svim članovima i ljubiteljima sajta Srećna Nova Godina,
puno ljubavi, sreće i zdravlja i prelepih stihova
od srca želi Sladjana Ivanović – Slap

SVE DOK JE SUNCA I NEBA – Goran Todić

SVE DOK JE SUNCA I NEBA Može li dan bez svetlosti? Noć bez mraka? Jutro bez Zore? Da li može tuga bez žalosti? Boj bez junaka? Soko bez gore? Tako isto ne može Zemlja moja bez Svetoga Kosova. Postoji li negde more bez vode? Mesec bez sjaja? Potok bez kamena? Besmislen je život bez slobode, … Настави са читањем “SVE DOK JE SUNCA I NEBA – Goran Todić”

Goran Todić

SVE DOK JE SUNCA I NEBA

Može li dan bez svetlosti?
Noć bez mraka?
Jutro bez Zore?
Da li može tuga bez žalosti?
Boj bez junaka?
Soko bez gore?

Tako isto ne može Zemlja moja
bez Svetoga Kosova.

Postoji li negde more bez vode?
Mesec bez sjaja?
Potok bez kamena?
Besmislen je život bez slobode,
početak bez kraja,
ruka bez ramena.

Nezamisliva je Zemlja moja
bez Svetinje svoje, Kosova.

Ima li srca sto kuca bez krvi?
Može li se videti bez očiju?
Sta je znanje bez pameti?
Zar sila ljubav da nam smrvi?
Zar da nam dušu bezdušni ubiju?
Zar se može Tapija oteti?

Sve dok je Sunca i Neba,
i vere u Gospoda Boga,
Srbi se odreći neće
Svetoga Kosova svoga.

(C) Goran Todić

JEDNA PESMA ZA PLAKANJE – Slavoljub Jovanović

JEDNA PESMA ZA PLAKANJE Ko ukloni rumenilo sa lica ti veseloga, ko posadi tamne bore, mračne senke pod očima, kud nestade ona žena sa reljefa lika tvoga, sa prolećem u osmehu i videlom u noćima? Ko ugasi grotlo srca i poseče drvo strasti i oduze miris cvetu i pokida svicu krila, ubi pesmu u slavuju … Настави са читањем “JEDNA PESMA ZA PLAKANJE – Slavoljub Jovanović”

Ljuba Jovanović

JEDNA PESMA ZA PLAKANJE

Ko ukloni rumenilo sa lica ti veseloga,
ko posadi tamne bore, mračne senke pod očima,
kud nestade ona žena sa reljefa lika tvoga,
sa prolećem u osmehu i videlom u noćima?

Ko ugasi grotlo srca i poseče drvo strasti
i oduze miris cvetu i pokida svicu krila,
ubi pesmu u slavuju i obori gnezdo lasti?
Šta se zbilo s tobom, mila, da ne budeš što si bila?

Ko to krade suncu boje, da nam zora ne zarudi,
nad kolevkom, kraj ognjišta, da se jutro ne pozlati,
ko uspava mladog lava, da se nikad ne probudi,
i otera belu rodu, da se domu ne povrati?

Ko oglobi deci mleko i mrtvacu večnu kuću
i potkopa iz potaje stablo našeg rodoslova,
ko obrisa spektre boja i sutonu i svanuću
i pred svoje noge prosu kolačiće naših snova?

Tražio sam pravo tamo gde je uvek bilo krivo,
pa ožiljke nosim kao prijateljsko milovanje,
u mrtvom sam telu bio zarobljeno srce živo
u kojem sam odživeo jednu pesmu za plakanje.

(C) Slavoljub Jovanović

NEDOSTAJEŠ MI – Zorica Brkić

NEDOSTAJEŠ MI Noćas ću biti zvezda što te u stopu prati, a oči tvoje, pune žudnje, zlatnim ću sjajem obasjati, u zanosnoj tišini što nebo krasi, za tebe i mene noćas ću sjati i sjati… Biću tvoj spokoj u tami dok lelujaju trave, uspavane mirise razbudiću pred svitanje, jata slavuja raspršiti iznad tvoje glave, dok … Настави са читањем “NEDOSTAJEŠ MI – Zorica Brkić”

Zoca

NEDOSTAJEŠ MI

Noćas ću biti zvezda
što te u stopu prati,
a oči tvoje, pune žudnje,
zlatnim ću sjajem obasjati,
u zanosnoj tišini
što nebo krasi,
za tebe i mene
noćas ću sjati i sjati…

Biću tvoj spokoj
u tami dok lelujaju trave,
uspavane mirise
razbudiću pred svitanje,
jata slavuja raspršiti
iznad tvoje glave,
dok gledaš ka nebu
znaćeš da postojim,
u mesečini punoj strasti,
bez ljubavi i zvezde umiru,
nedostaješ mi,
zagrli me osmehom
da se ne ugasim.

(C) Zorica Brkić

СВЕЧАНО УРУЧЕНА НАГРАДА “МИРОСЛАВ ДЕРЕТА”

У “Галерији 73” на Бановом брду (Чукарица, Београд) свечано је уручена награда “Мирослав Дерета” нашем члану Види Ненадић за роман “ZOO CALLED LONDON”. Свечана додела награде почела је у 19 часова, 24.12.2008. обраћањем књижевног критичара и уредника Петра В. Арбутине. Скупу су се обратили и представник издавача Дијана Дерета, председник жирија Зоран Богнар, као и … Настави са читањем “СВЕЧАНО УРУЧЕНА НАГРАДА “МИРОСЛАВ ДЕРЕТА””

У “Галерији 73” на Бановом брду (Чукарица, Београд) свечано је уручена награда “Мирослав Дерета” нашем члану Види Ненадић за роман “ZOO CALLED LONDON”. Свечана додела награде почела је у 19 часова, 24.12.2008. обраћањем књижевног критичара и уредника Петра В. Арбутине. Скупу су се обратили и представник издавача Дијана Дерета, председник жирија Зоран Богнар, као и председник Градске општине Чукарица господин Милан Тлачинац. Вида Ненадић се топлим речима обратила публици и захвалила на додељеној награди.

*tekst preuzet sa Poete*

 

BRAVO VIDO!!!

KAD ME NEMA, TAD ME IMA – Slavoljub Jovanović

KAD ME NEMA, TAD ME IMA I ako se moje ime nikad glasno ne spomene, i ako se nikad niko za moj жivot ne raspita, kad me svojim tvrdim djonom zbrišu i ljudi i vreme, i tada će jedna pesma sa uzdahom da se čita. Kad u nekoj pesmi spaziš povredjeno jedno srce, sa vremenom … Настави са читањем “KAD ME NEMA, TAD ME IMA – Slavoljub Jovanović”

Ljuba Jovanović

KAD ME NEMA, TAD ME IMA

I ako se moje ime nikad glasno ne spomene,
i ako se nikad niko za moj жivot ne raspita,
kad me svojim tvrdim djonom zbrišu i ljudi i vreme,
i tada će jedna pesma sa uzdahom da se čita.

Kad u nekoj pesmi spaziš povredjeno jedno srce,
sa vremenom što nestaje, kao čiste suze trag,
kad u svome rumenilu dogoreva mlado sunce,
setićeš se da ti neko u životu beše drag.

Iz mladosti prekinute, kroz srce mi iskri želja,
da se vratim svojoj suzi, da otidnem u kraj rodni,
u naselju mrtvih duša, mesto ruku roditelja,
da zagrlim i poljubim onaj hladan kamen grobni.

Kad se licu osmeh vrati, posle suza prolivenih,
dok sa srca mirno skidam onaj teški kamen sivi,
mnogo puta pitao sam: O Gospode, da l bi meni,
da li bi mi isto tako dragi bili, da su živi?

Na listiću svoga veka život piše čudnu priču.
Za sve duše bezimene istorija jastuk sprema.
Pa, neka ti iz života samo dobra dela niču,
zablistaćeš na kamenu, jer te ima kad te nema.

U svečanom onom času, kad zazvoni za opelo,
i onaj će, što me mrzi, kad za ovu novost čuje,
oprostiti što postojah i što imah srce celo,
i onaj će, što me mrzi, hteti da me ispoštuje.

(C) Slavoljub Jovanović