ZA TROGODIŠNJICU
Vodim te na večeru,
biće gala gozba.
Naravno kompletan meni
sam pripremam,
svojeručno…
i to sa radošću,
vrlo stručno.
A ne,
neće to biti
večera u nekoj sobi,
ili nekom stanu..
niti u Americi
a ni na Balkanu.
Zakupio sam
čartet oblak,
onaj bjeličastoplavi.
Onaj znaš,
što ti se stalno vrzma
po glavi,
kada te poljubim.
E baš njega…
I otplovićemo sa njim
na neko daleko nebo,
sedmo ili deveto,
pa to je tako svejedno,
važno je samo da je visoko,
i da će tamo…
negdje u svemiru
samo mene da gleda tvoje oko…
A biće naravno,
biće tu i muzike,
Neću kao neki koristiti
gromova zvuke,
ni vjetra fijuke.
Već specijalno za tu priliku
imaćemo pravu
asteroidnu muziku…
Prije večere naravno,
prošetaćemo
mliječnim putem,
koji će obasjavati
sva njegova sunca
i plus naše
sunce sreće
a sigurno neće
nedostajati ni slap.
Padaće zvjezdana prašina
po tvojim usnama i
snenim očima.
A večera, e to je tek nešto!
Spremio sam ti
specijalitete samo za tebe
sa mnogo ukusa
i vrlo vješto.
Prvo ćemo
popiti
po čašu
proljetne kiše
sa ukusom duge
u preskozorje.
Onda ću ti ponuditi
usne punjene ljubavnim nektarom,
ugrijane vrelinom
poljubaca
Poslije toga
servirati nježne zagrljaje
od uzdrhtalih ruku
željnih miovanja
u dugim noćima,
kad san snobudno
traje.
Na kraju mila moja,
imaćeš kao na dlanu
ponuđeno ustreptalo srce
puno ljubavi,
opijeno tvojom ljepotom
i san koji
se u javu pretvorio,
kada sam te prvi put poljubio.
(C) Božo Popadić Aktus