Издвојено

ПЕСМА 2023. ГОДИНЕ

Поштовани посетиоци, драги песници,

Настављамо са избором песме године, овога пута за 2023. годину. Песме месеца у току 2023. године бираo je Драгојло Јовић, песник из Крушевца. Сад је време од песама месеца изаберемо ПЕСМУ 2023. ГОДИНЕ. Песме се бирају од предложених песама по месецима у току 2023. године. Знам да је то тежак задатак, јер много је добрих песама и песника предложено, али обећавам да ћемо се трудити да бирамо најбоље, по нашем мишљењу, тј мишљењу трочланог жирија. Али, такође знамо да да ће то бити само наш субјективан избор, и молим Вас да то имате у виду… Од најбољих песама по месецима у току 2023. године, почетком 2024. године: жири Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и посетиоци сајта, свако за себе, одабраће песму 2023. године. Зато, читајте све предложене песме, гласајте и уживајте… Песму 2023. године прогласићемо 5. априла 2024. године и до истог датума ће трајати и Ваше гласање у анкети на сајту. Уживајте у доброј поезији и гласајте!

Све песме предложене за песме месеца у току 2023. године су испод овог текста у категгорији A – Pesme godine 2023.

Настави са читањем “ПЕСМА 2023. ГОДИНЕ”

Издвојено

ПТИЦА БЕЗ КРИЛА – Љубодраг Обрадовић

Аутор Фотографије: Миливоје Минић


ПТИЦА БЕЗ КРИЛА

Златно-жути листови,
помешани са зеленим,
ветар неосетно пири…
По неки лист увео,
окрене се трипут у ваздуху,
па се придружи онима,
који су ту од јуче…
И у друштву се умири.

Птица једна мала,
на сунцу јесењем
пред јесен ону праву,
некако тужно покреће крилца,
питајући се да ли ће је неко
у пролеће видети здраву.

Та, хладна зима долази,
када царују снег,
мраз и северац…
И сви беже, траже
свој кутак, топли дом,
а она не зна свог лета правац!

Помислих:
*О, птицо мала,
како си слична мени…
Немаш више своју љубав,
немаш више свој дом.*

Настави са читањем “ПТИЦА БЕЗ КРИЛА – Љубодраг Обрадовић”

Душни брав за милост- Веселин Мандарин

Мздопремчивост сваког старог краси,
из свиле му рађа помиловање.
Неразумљиво је тело једне мати,
што изјутра своје дете рани.

Срцеведац од јунака прави,
љубав рађа из гомиле сласти.
Родите ме у другом животу,
славољубље и мене да краси.

Опрости ми Боже, свако неистовство,
из багре ме ка себи привуци.
Прикљученије мене у рат води,
води, док ме крв по чаиру кваси.

Шта да кажем, коме да се дивим?
Могућство влада над неистовством.
Одем ли и над фронтом се пружим,
могућство ми ратну гробницу дода.

Сахраните ме, међу своје свете,
па да певам и песме им пишем.
Умро јунак над јунаком ведрим,
остала је радост да ме памти.

Угодије на даћу ми спусти,
док се свака суза ори,
Душани брав нека пости,
спалити ме до последње кости.

Веселин Мандарин

ПоезијаСРБ – Учланите се!

Поштовани пријатељи лепе писане речи
Поштовани чланови Удружења песника ПОЕЗИЈА-СРБ
Поштовани песници који желите да будете чланови овог Удружења

Наше удружење већ 12 година ради пуним капацитетом, а жеља нам је да се тако настави и даље. Опстајемо захваљујући помоћи Града Крушевца и уплатама чланарине оних који су чланови удружења. Цену чланарине нисмо мењали, а она је 1.000,оо динара за три године, што је признаћете врло, врло скромна цифра и мали издатак за одржавање оваквог удружења са свим садржајима који се преко нас реализују.
За оне који могу да измире своју чланарину, а за које смо сигурни да су само заборавили, подсећамо да би било добро да своју “обавезу” измире. Уласком на сајт: poezija.rs/pesnici на платформи УЧЛАНИТЕ СЕ, и под назнаком списак чланова удружења, свако може да види да ли је и када му је време да ову малу финансијску обавезу измири.

Текући рачун Удружења песника ПОЕЗИЈА СРБ је 205-514491-79, са назнаком УПЛАТА ЧЛАНАРИНЕ.

Они који до сада нису били чланови, имају могућност да то и званично учине. У Статуту Удружења можете прочитати која права имају чланови удружења.

Верујемо да ће те овај позив схватити само као дoбру намеру и подсећање, а без обзира на вашу реакцију ми настављамо да пловимо морима поезије са пуним једрима.

Срдачан поздрав свима и добро вам здравље. Настави са читањем “ПоезијаСРБ – Учланите се!”

Сворцати- Веселин Мандарин

Однео је мамед сваку шалу,
метиљива душа посташе момe оцу.
Мижерија је у његовом родном сокаку,
за мало да мулац постанем.

Данас је сазрела пјускавица,
деца се подјебавати кренуше.
Нико му није опроштај направио,
гроб су му крај њиве припремише.

Погрдну је фамилију имао,
док је сворцао по њиви.
Синоћ је долетела зима,
сада му то беше дом.

Чувај себе, поштуј друге,
није пост да се слади.
Туђе муке ка другоме лете,
па ти оне постану дом.

Веселин Мандарин

ПТИЦА -Здравка Пап

Претворићу се у птицу
И одлетети у непознатом правцу
И појавићу се са сунцем
И боравићу у твом срцу и души
Сијаћу са звездама
И никад се нећу уозбиљити
И постати она досадна жена
Која не уме да те насмеје
Убрзаћу корак да те стигнем
И чекаћу да нам се погледи сретну
И нећу одустати од живота и среће
У ком сам пронашла све што ми треба
Спаси ме од саме себе
И тихог незадовољства у души
И жеље која се гаси и нестаје
Где нема ништа осим греха и туге

NEBO SLJEZAVIH BOJA

Pritislo nebo sljezavih boja
otrov iz usta krvniku teče
zalud iznikne istina koja
zlotvor joj odmah koren saseče

Blati me alkos, kockar i ludak
uličar bezbožnik naduveni
ime mi kalja pohotni budak
da grehe svoje pripiše meni

Izrod u crnom mulju se valja
od besa cvili, stenje, jauče
hoće da lice moje okalja
đavoljem mulju da me privuče

Osvetli nebo Bože nek blista
zvezdama obasjaj ovo veče
da istina sveta, jedina, čista
zanavek našim srcima teče.

autor
Jovica N. Đorđević

РАЗУМ МОЋ НИЈЕ – Андреја Ђ. Врањеш

РАЗУМ МОЋ НИЈЕ

Човек се од појављивања,
на сцени гласног пораза,
није нити за минимум приближио,
достојном поимању себе.

Можда ће самоуништењем,
учинити нешто најплеменитије.
Овакав, себи засметао,
фаталан, време збуњује.

Настави са читањем “РАЗУМ МОЋ НИЈЕ – Андреја Ђ. Врањеш”

ЈА САМ ТА-Здравка Пап

Ја сам та
сакријем се
од себе
и почнем
да маштам
болујем и патим
у чежњи пољупце гужвам
запетаљана у живот
среће немам
конце да разрешим
у загрљају туге
сетим се да постојим.

Ја сам та
нисам у себи
по свету лутам
мира немам
у срцу доброте
љубав се враћа
у мени љубави
превише има
себи не припадам.

СПАЛИТЕ МЕ ПОСЛЕ ЧИТАЊА – Емилија Младеновић

Тамо где постоје
пет годишњих доба
пролеће,
лето,
јесен,
зима
и злоба
– живе неки чудни људи.

Хране се добошарењем,
уместо воде жеђ гасе погонским горивом,
секундарне сировине,
роне у злоби,
терет сопствених лажи на плећима носе.

Тамо мрзе
и себе
и мене
и тебе.
Сопствени страх у костима их гребе.

Ако ниси попут њих знаће све о теби,
што ни сам не знаш о себи,
тихом руком система покушаће да изврше асимилацију,
да те зграбе, обликују као глину.

Уколико не знаш да свираш виолину, искомпоноваћу ти отпор на клавиру,
а ти упамти речи:

Залуд плешете по мом животу, разиграна стада, трагате без трага,
Кораке, ноте и ритам само ја знам,
нико од вас није битан.

Љубав сам и ожиљак стари,
пад и поновно буђење,
несхваћена туга, нечија дуга,
радост на длану,
песникова мисао.

Нисам само ово тело, кости и месо,
Ја сам смисао.
Јесам и што нисам, и гори и бољи од тога.

Ко је следећи?
Немам више питања.
Спалите ме после читања.