Затреперим често
ко јасика на ветру,
умрем по сто пута
и поново се родим,
и све испочетка,
трчим по глави,
журим да живим
и бојим се да нећу стићи,
бриге да решим,
погледам у сунце
и оно се љути,
пусти све крају,
немој да журиш
у кошуљи од свиле
-напољу је хладно.
Здравка Николић Пап рођена је 02.12.1955.године, живи у Бањи Ковиљачи. Поезију пише из најранијих дана, а активно се посветила писању и афирмацији на књижевној сцени када је отишла у пензију. Поред поезије пише и кратке приче, хаику поезију, цртице , минијатуре... Аутор је прве збирке песама ,,Камена Душа" и друге збирке ,,Кап Живота .Са поезијом је заступљена у разним групама и порталима, ,,Неказано", ,,Песничке искре" и ,,Онлајн поезија". Добитница је ,,Златног Пера''. Освојила је Друго место на међународном песничком конкурсу,,Панонски Галеб" из Суботице са песмом , ,,Моја је душа " .
Види све чланке од Zdravka Pap
