Pesma
Pesmo moja
tići razigrani
stihom ja vas kitim
po srcu vas slažem
dušom kupam i miluje umom
za trenutke vežem lepe i ružne
sujeti i zlobi ne dam prići.
Pesme letite do neba
sa zvezdama da sijate večno
umivene čežnjom u trenutku sreće
ljubav da nosite do kraja života
nemoj da vas zaustavi briga
kako će se završiti pesma.
Pesme moje zagrlite mene
da vas pišem sve bolje i bolje
stih do stiha da se ređa
srcem sama da se piše
ljubav i pesma da se venča.
© Zdravka Pap
Zdravka Pap, rođena Nikolić, u selu Drecelj, opština Olovo u Bosni i Hercegovini, od oca Milovana i majke Jovanke Nikolić.Osnovnu školu završila u Banji Koviljači. Bila je zaposlena u Lozničkoj mlekari u sektoru kontrole mleka. Udaje se za Pap Svetislava i majka je dvoje dece , ćerke Dubravke i sina Ivana. Poeziju aktivno počinje da piše po odlasku u penziju. Objavljuje u dosta pesničkih grupa, na portalima i u zbornicima. Piše i Haiku poeziju i dobila je pesničku pohvalu.
