Прићи ћу твојим очима малим
и назвати их кестенима опалим
са дрвећа. Кад опадне и суво лишће
и ветар те, нежно, стишће…
Рећи ћу твојим уснама бујним,
и прекрити их с ноћима олујним,
да волим их. Када кише лију
и твоје косе ми лице прекрију…
У сну ти машу анђели мали
што моје снове су ти дали.
Оне красне… С расцветаним пурпуром, и сумраком,
љубићу твоје лице жарко…
(Прочитано: 153 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.305.153 пута)