Slutila sam te pre moga nastanka
Dok sam bila tek zrno zvezdane prašine
Nerođena
Nosila sam te u sebi predodređenog
Nejasno
Kao proročanstvo Sibile iz Delfa
“Bićeš Sanjana Žena Probuđenom Čoveku
Kad Dan Osvane Pred Noć”
Rođena
Čeznuh da postanem ta žena tom tebi
I bi i skoro prođe život a ne nađosmo se
Uzalud su nam se putevi ukrštali u snovima
I stope poklapale stopa trag
Nije to bilo naše vreme za ljubav
Utisnuto u zapis među zvezdama
U kom smo jedno za drugo upisani
Za poznost i kajanja:
“Ako uzmeš izgubićeš
Ako ne uzmeš izgubićeš više”
I šta sad kad smo se konačno dogodili
U doba skraćenih dana i mogućnosti
Kad se sunce rodilo na našem zapadu
I kad se na smrt i život volimo
A dva naša života vezana za druge
Stoje među nama kao dva upitnika
I razvlače nas između ljubavi i savesti
Imaš li odgovor prokleta proročice
Ima li iko
Za nađene pa izgubljene
Polužive
Jer ne mogu da zaborave
Ni jedno drugo ni prethodne živote
Ima li sudbine i Boga Sibilo
Ima li išta
copyrgiht © Nena Miljanović
(2012.)