PIETA – Nena Miljanović

Ne mogu da iskoračam tvoj put
Sine moj.
Ne mogu da preuzmem tvoj bol
Dete moj.
Ne mogu ništa,
Čak ni da shvatim da te nisam rodila sebi:
Tebi sam te rodila,
Tvoj put je tvoj put,
Ali,
Tvoj bol je moj bol
Ustostručen,
Uvećan za prokletstvo majčinstva
Umnožen ujedima sećanja:
Tvoj prvi plač-
Moja najlepša pesma…
Tvoj prvi korak-
Svi moji budući koraci,
Ispred tebe da utrem put
Vrzine i trnje za tebe da progazim,
Rukama da te poduprem,
Breme tvoje da preuzmem,
Sitnija od tvoga nokta
I manje važna od jedne tvoje vlasi,
Ja,
Tvoja mati.
Gde sam ti danas da krst tvoj iznesem?
Sine moj,
Dete moje,
U mrve bola tvojim bolom razmrvljena,
Onemogućena da preuzmem,
Nemoćna pred predodređenim,
Pod muke ti prostirem svoje srce,
Privijam ti ga čedo na najdublju ranu…
Odbijaš
Ovo ćeš sam!
Oprosti,
Sutra ću se pokloniti Tebi Bogu
Sutra ću biti Pieta
Danas sam samo bol
Patnja koja smrt svoju kune zbog nemilosrđa
Jer,
Nije me uzela pre tebe,
A mati sam koja ne razume čak ni kad je Bogomati
Da bogovi nisu ničija deca,
Sine moj,
Dete moje…