НОЋ ЛУТАЛИЦА – КОЗИЋ САША

Баш топла ноћ,

лутам градом,

ни о чему не мислим.

Кучићи лају,

мачке мјаучу…

време за луталице, идеално.

Уживам док корачам,

примећујем како небо бледи,

још мало, па свиће.

Постаје прохладно.

Трамвај долази.

Полако потрчим и ускочим.

Само шофер

и једна девојка,

поред њих пас.

Сви замишљени,

ко зна где су мислима одлутали.

Полако свиће,

умор влада нашим телима.

Излазим.

Куче ме прати.

Још мало, стижем кући.

Време је

за, ваљда,

заслужени починак.

Аутор: Saša Kozić

Rodjen u Beogradu 16.07.1965 Osnovnu i srednju skolu zavrsio u Beogradu , ozenjen dvoje dece . Oboleo od MS , i od tada pisem , pre toga nista . Види све чланке од Saša Kozić