МАЛИ СВЕТОВИ

Још цвет понекад задене у својој коси.

Сунца зрак

заигра на њеном врату.

Док се башта купа у септембарском злату

њени кораци у пластичним

сандалама пазе,

да цвет не згазе,

да сенком живот продужи роси.

У очима покупи плави свод.

Њене се руке заиграју у цветовима,

у наборима прекривача на баштенском столу,

у коси.

А онда ногу пребаци преко ноге.

Испод лаке летње хаљине прошета јутарњи лахор.

На столу замирише јутарња кафа,

и њен поглед

као лептир слеће са цвета на цвет,

на мој осмех и моје риме,

а ја сам срећан

јер још увек имам свој мали свет,

јутарњу кафу,

и на уснама њено име.