Kad divljenje jednom prođe
prema svetlu tuđeg grada,
zapita se čovek zbunjen:
“O… moj Bože gde ću sada?”
Kad zavesa jednom padne
i zaviriš za kulise
tad osetiš očajanje,
a i sumnja probudi se.
Zapitaš se zašto ode
i ostavi svetla svoja,
zar zaista mislio si
da ćeš naći negde bolja.
Bleda svetla tuđeg grada
doneti ti sreću neće,
a tako bi srećan bio
eh da osta… da je sreće.
Sad bi rado da se vratiš
kad života tvog je veče,
ni tvoj grad te ne poznaje
ulice te više neće.
Milovan Petrović
(Прочитано: 34 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.279.896 пута)
Bravo Milovane….
Hvala prijatelju.
Zapitaš se zašto ode
i ostavi svetla svoja,
zar zaista mislio si
da ćeš naći negde bolja…..Прелепо!
Prelepo.Jednostavno,jasno,a bogato izražavanje.