(Iz zbirke poema na ciganske teme DANILUŠKIN ROMANSERO)
U moju dušu sedu dva boga
Crni da ga volim
Beli da ga molim
Na isto nebo sedu i ćutu
Pravu se ludi
Jedan sa drugog stoju u svađu
Tesno im u nako veliko nebo
Tesno im u moju voliku glavu
Tesno i meni sa nji u srce
Ima da i teram ko oni mene
Od nebo do nebo mesto da tražu
Nigde da ne budnu svoj među svoji
Ko ja na ovu šarenu zemlju
Nigde da se smiru dok se ne miru
Dok jedan sa drugog ne budu jedan
Bez farbu na kožu
Ni crn ni beo
Ni Bog ni čovek
Ni da ga volim ni da ga molim
U mene da se stvori
U glavu da mi budne
Da nema ime ni Bog ni Devla
U dušu da ga zovem Velika Duša
Sa suzu u oko sa pesmu na usta
Sebi da se molim
Sebe da volim
Niti na nebo niti na zemlju
Negde između
Ciganin i Čovek
U moju dušu ćutu dva Boga
I ja sa njima ćutim i plačem
Plačem