Mogla bih opet o ljubavi noćas
Nizak je mesec
Mogla bih se propeti na vršak srca
I dohvatiti u šake ogromni kotur
Svetao kao nov srebrnjak
Mnogo puta sam
Njime kupovala poeme plaćene bolom
Da te iskupim
Kad si me prodavao u ljubavničko bescenje
Mogla bih se popeti
Bar na visok prag bola
I u prste pohvatati mesečeve pređe poetsku nit
Pokidanu
Možda bih uspela nastaviti
I ispresti perom pesmu o tebi iz juče
Za svrhu svih sutra
U kojim te nemam
Nemam te više
I nemaš me
Kasno je
Prošao je trenutak inspiracije
Već je previsoko mesec
Sitan i dalek
Samo je bledunjava mrlja na pragu poezije
(Koja me prebolela i odrekla me se)
Jer prebolela sam te
I prodala dušu demonu nepisanja
U bescenje
Za puko trajanje i polovičan zaborav
U kome se ne sećam
Ne (o)sećam
NIŠTA
copyright © Nena Miljanović