Лутам, поред језера , просутог пред зору Уморни , у сновима мртви , ридају , призивају рађање пролећа
Крда ноћних коња терају од себе сенке, не би ли пронашли музу живота , која им је побегла јутрос ,
После испијања јутарње кафе са шумаром , што бесни у шуми пуној оборених стабала смрче .
Изгубљени у пролазу самоће , од туге се смеју сами себи . Изгубили су јутро ,пуно пурпура за доручак .
Зима долази . Треба спремити дрва за потпалу.
Почиње да пада снег.
(Прочитано: 32 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.309.359 пута)