Добродошли!
Neću da pomeram veliku uspomenu što tebe sad zove, što tebe sad čeka, hoću da osetim najdražu promenu moga života i postojanja, da tebe nosim zvezdama sanja, novih vidika, najvećih nadanja, ti, zvezdo najsvetla moga života, od onih još nežnih vremena poznanja duše najdivnih, najlepših snova, ovde od juče, danas i sutra, još čekam ja… … Настави са читањем “ČEKAM – Slobodan Jevremović”
Neću da pomeram veliku uspomenu
što tebe sad zove, što tebe sad čeka,
hoću da osetim najdražu promenu
moga života i postojanja,
da tebe nosim zvezdama sanja,
novih vidika, najvećih nadanja,
ti, zvezdo najsvetla moga života,
od onih još nežnih vremena poznanja
duše najdivnih, najlepših snova,
ovde od juče, danas i sutra,
još čekam ja…
(Bgd, 02.Jun 2017)
Ja moram opet pisati reči, cvete moj najdražih naših sećanja, i zvati još tebe, nije mi dobro, nije dok čekam povratak snova, i misli lepote tvoga vraćanja, i misli lepote tvoga radjanja, i misli lepote tvoga uživanja, i misli lepote tvoje iskrenosti, i misli lepote tvoje ljubavi, i misli divnih o tebi i meni, i … Настави са читањем “JA MORAM – Slobodan Jevremović”
Ja moram opet pisati reči,
cvete moj najdražih naših sećanja,
i zvati još tebe, nije mi dobro,
nije dok čekam povratak snova,
i misli lepote tvoga vraćanja,
i misli lepote tvoga radjanja,
i misli lepote tvoga uživanja,
i misli lepote tvoje iskrenosti,
i misli lepote tvoje ljubavi,
i misli divnih o tebi i meni,
i možda ne živim, pa duša piše,
i ništa ne sme da se obriše,
i spomen o nama uvek da diše,
ja moram.
Voljena moja, svevidna vilo,
dražesna osobo mog postojanja,
nekad, pa sada, svejedno kada,
dobroto i leku svih mojih davanja,
tebi dalekoj, al’ bliskoj mom srcu,
u ime svih naših dugih uživanja,
ja moram.
(Bgd, 03. Jun 2017)
Znam da i ti hoćeš zvezde na livadi, rosom da umivaš umorno lice, znam da hoćeš život da živiš, pa onda pretvori trenutak takav u vreme pamćenja, moja lepotice, narosi se rosom ljubavi moje, nadživi želje i moje i tvoje, stisni me nežno u željama jakim, ljubi mene i nauči da volim isto k’o ti, … Настави са читањем “LIVADA ZVEZDA – Slobodan Jevremović”
Znam da i ti hoćeš zvezde na livadi,
rosom da umivaš umorno lice,
znam da hoćeš život da živiš,
pa onda pretvori trenutak takav
u vreme pamćenja, moja lepotice,
narosi se rosom ljubavi moje,
nadživi želje i moje i tvoje,
stisni me nežno u željama jakim,
ljubi mene i nauči da volim
isto k’o ti, uvek k’o ti, tamo,
na livadi zvezdama punoj,
na istini čekanja dugoj,
nauči i mene, baš upravo tamo,
mene, života tvog, najzad, onamo,
na livadi tvoga života, ja samo…
(Bgd, 02.Jun 2017)
Podigni se najzad, najlepša moja, uspravi se i ostani iznad svih onih naviklih potreba od tebe traženih, neka ti drugi sve to učine, neka prevrnu brda i planine, a ti uživaj mirno lepotu duše, iznedri najlepše note ljubavne muzike pa pruži ih meni, da muziku čujem, i mene pusti da sasvim se radujem i sa … Настави са читањем “SNOVIDJENJA – Slobodan Jevremović”
Podigni se najzad, najlepša moja,
uspravi se i ostani iznad svih onih
naviklih potreba od tebe traženih,
neka ti drugi sve to učine,
neka prevrnu brda i planine,
a ti uživaj mirno lepotu duše,
iznedri najlepše note ljubavne muzike
pa pruži ih meni, da muziku čujem,
i mene pusti da sasvim se radujem
i sa tobom ćutim sve naše priče
i sa tobom usnim i sa tobom jutrim
naša snovidjenja, o nama, najlepša
svepostojana, moguća, ljubavi moja,
za nas.
(Bgd, 01.Jun 2017)
Ta prelepa slika života naših, nauljena, naslikana, obojena, doterana, odjednom potonula u beznadju reči pogrešnog sklopa neshvaćanja istine od istih ljudi, ne od krivih ljudi, već voljenih ljudi, tebe i mene. I onda odjednom umesto slike duginih boja ja moram da pitam da li si moja ili odlaziš sad kada treba bole da lečiš, pomoć … Настави са читањем “TUGA I TAMA NA SVETLU – Slobodan Jevremović”
Ta prelepa slika
života naših,
nauljena, naslikana,
obojena, doterana,
odjednom potonula
u beznadju reči
pogrešnog sklopa
neshvaćanja istine
od istih ljudi,
ne od krivih ljudi,
već voljenih ljudi,
tebe i mene.
I onda odjednom
umesto slike
duginih boja
ja moram da pitam
da li si moja
ili odlaziš sad kada treba
bole da lečiš, pomoć da pružiš
meni, tvom večnom i najdražem,
i pre sunca, dana i neba,
da moja budeš i snove da vratiš,
da stanu suze tuge iz srca,
da stane jecaj ime što grca
za tebe samo, a ja sam ovamo,
sam i bez tebe,
bez pomoći tvoje,
opet i ponovo
sam.
Plačem i hodam, kao da neću,
trudim se puno za tvoju sreću,
teturam i hodam
i plačem, al’ moje noge
posrću.
(Bgd, 01.Jun 2017)
Tada, travka podrhtava nežnim povetarcem onim što duše nam seća je milovana, a jedna je, sama, tamo na proplanku gde trava i nema, gde duše ne žive, a ona je jedna, plašljiva, sama, raste i boli odživi na suncu gde hlada nema, i nevid je svuda, na proplanku naših proteklih života. Tada, ja neću ubrati … Настави са читањем “DRHTAJI DUŠE NA VETRU – Slobodan Jevremović”
Tada,
travka podrhtava nežnim povetarcem
onim što duše nam seća je milovana,
a jedna je, sama, tamo na proplanku
gde trava i nema, gde duše ne žive,
a ona je jedna, plašljiva, sama,
raste i boli odživi na suncu
gde hlada nema, i nevid je svuda,
na proplanku naših proteklih života.
Tada,
ja neću ubrati travku nežnih drhtaja,
hoću da milujem više od vetra,
hoću da zovem i vičem tebe
i ne znam ja gde sam, ne znam za sebe,
a travka je nežna, drhti i dalje,
pa zlate kapljice rose na suncu,
a meni drago pogledom milim,
i tad tek razumem da ti si ta travka,
najmilu gledam, na vetru prkosnu,
tamo na drhtaju duše na vetru
naših života i naših sećanja.
Tada,
neću te brati, leći ću tamo, najblizu tebe,
i opet snivati, tolikih godina, onaj naš samo,
najlepše duše, najlepši san.
Tada,
nemoj se plašiti, ranjena srno,
ne drhti dušu, već dodji da snivamo
najlepše radosti, najlepši san.
* * *
I onda se budim
i shvatim sada,
ja neću ovde,
ja hoću TADA,
ne treba život, neću ja snove,
hoću da tvoje drhtaje gledam,
hoću da nikome tebe ja ne dam,
da čuvam nežno i ljubav da pijem,
i uvek, da bude, kao što snijem,
tada.
(Bgd, 31. Maj 2017)
U dvorovima saznanja naših, pa i u holu onog nedorečenja, na paperju najnežnih ženskih dodira, ili u snovima, ili na javi, ja sam ti bio najdraži, pravi ljubitelj tvojih strofa ljubavi što precrnu tminu u dane pretvoriše, što dugo čekane šapate doneše, a opet, ja ne znam, u snu ili javi… Spavao sam tvoju lepotu, … Настави са читањем “SPAVAO SAM TE – Slobodan Jevremović”
U dvorovima saznanja naših,
pa i u holu onog nedorečenja,
na paperju najnežnih ženskih dodira,
ili u snovima, ili na javi,
ja sam ti bio najdraži, pravi
ljubitelj tvojih strofa ljubavi
što precrnu tminu u dane pretvoriše,
što dugo čekane šapate doneše,
a opet, ja ne znam, u snu ili javi…
Spavao sam tvoju lepotu,
voleo sam tebe divnim sutonima,
mazio te stalnu u mokrim jutrima,
pio sam te žedan, dopio te medan,
i opet, ja ne znam, u snu ili javi,
te nesaznane istine naše planete,
ali, ipak, ja stalno, i jesam,
spavao sam te.
(Bgd, 30.Maj 2017)
Da li ne čujem stvarne šumove šumskih tumaranja izgubljenih duhova, onih krampusa decu što plaše, ili je zaista mir svekoliki u stvaranju novih osećanja stvarnosti put ka tebi najzad pronašao, pa ti na grudi nežno položio šapate moje iz najvećih priča što svake daljine mogu da približe, pa onda si blizu, tu opet kod mene, … Настави са читањем “UTIH SLAVUJA – Slobodan Jevremović”
Da li ne čujem stvarne šumove
šumskih tumaranja izgubljenih duhova,
onih krampusa decu što plaše,
ili je zaista mir svekoliki
u stvaranju novih osećanja stvarnosti
put ka tebi najzad pronašao,
pa ti na grudi nežno položio
šapate moje iz najvećih priča
što svake daljine mogu da približe,
pa onda si blizu, tu opet kod mene,
i sanjaš u miru taj najlepši san.
Da li ne čujem stvarne cvrkute
onih šarenih nežnih i lepih
malenih stvorenja leteće lepote,
ili i oni spavaju, ćute, ne lete,
sanjaju i oni te tvoje snove,
sa tobom isto ćute i greju te,
ta divna stvorenja iz tvoje bajke
o snovidjenjima najlepšeg slavuja,
onog najboljeg, najdražeg, najlepšeg,
koji sad povijen ćuti, spava i sanja,
bez cvrkuta, utihom, tvoj najlepši san.
(Bgd, 28.Maj 2017)
Nisu to crni oblaci koji smetaju na horizontu vidika ka tebi nego odatle crnilo teretnih samoća sakupljenog postojanja tvoga ide na krilima oluje, pozvane, jake, i žuri to sve ka meni da me obori, mene da upija, svaku poru života meni da ispuni pa onda da budeš slobodna, za želje za ljubav, vesela za mene, … Настави са читањем “PREUZIMANJE TVOJIH BOLI – Slobodan Jevremović”
Nisu to crni oblaci koji smetaju
na horizontu vidika ka tebi
nego odatle crnilo teretnih samoća
sakupljenog postojanja tvoga
ide na krilima oluje, pozvane, jake,
i žuri to sve ka meni
da me obori, mene da upija,
svaku poru života meni da ispuni
pa onda da budeš slobodna,
za želje za ljubav, vesela za mene,
srećna za nas.
Uzimam sve terete tvojega bića,
bolujem sva tvoga tela radjanja,
sve patnje iz duše što naneše svi,
sve grubosti onih proteklih ljudi,
pa opet mi srećna, onakva budi,
postani srna malena, lepa i slatka,
mazna, dušna, pametna, neprolazna,
jedina moja ljubavi,
ti.
(Bgd, 28.Maj 2017)
Nisi se iskreno davala onima koji bi trebalo da se vole, već si u duši ležala mene, ja znam i pre tvoga priznanja, osećam i pre budućih uzdaha, onda kada te pijem požudno žedan i tvoje crvene trešnje berem iz bašte tvojih otkrića ljubavi, tebe, moja sačuvana za sva moja htenja proteklih svetova veoma prevrnutih … Настави са читањем “SAČUVANA – Slobodan Jevremović”
Nisi se iskreno davala onima
koji bi trebalo da se vole,
već si u duši ležala mene,
ja znam i pre tvoga priznanja,
osećam i pre budućih uzdaha,
onda kada te pijem požudno žedan
i tvoje crvene trešnje berem
iz bašte tvojih otkrića ljubavi,
tebe, moja sačuvana
za sva moja htenja proteklih svetova
veoma prevrnutih na stazama nadanja
sa onim velikim iskrenim putokazom:
“Podješ li kad, ponesi sve,
i život moj.”
I sve to znam
za tebe, moja sačuvana
za mene.
(Bgd, 27.Maj 2017)