Ознака: поезија

U želji za tobom ja molim svanuća
Ne znam čuvati tvoje uzdahe,
Daljina me nije ništa primirila,
Ne umem više pronaći snage
Tebe milosnu na grudi da privijem
I volim i pijem te previše nežno
Samo tamo, na ležaju sudbine,
Kod čekanja tvoje sreće jedine,
Pa molim onda za svaki dan
U mom srcu da budeš najdraži san,
Ta lepota žive jedine nežne.

(Bgd, 07. Jun 2017)

Ako me ne zatekneš
Na stanici naših čekanja
Nemoj se onda plašiti
Ludice moja najdraža,
Pogledaj unaokolo, tu sam ja,
Oseti me po mirisu,
Po najdražem sećanju,
Oseti me po duši,
Pa pogledaj ivicu naše klupe
I privij na grudi ovu crvenu ružu
Koju sam još onda tebi
Namenio i ostavio, u ime ljubavi,
One čekane, nadane, odavne,
Ja.

I pogledaj dobro unaokolo,
Svud na stranama okolo tebe,
Uvek u tebi, pa i u nama,
Svuda te volim, svuda sam tvoj,
Ja.

(Bgd, 09. Jun 2017)

Ogrnuću te nežno takvu voljenu
plaštom mog jedinog naručja toplog
da upiješ istine neznane tebi
i koprene skineš mračnih nevidjenja,
pa vidom ispratiš čudne zanose duša
pod svetlom zvezda u mraku radjanja
i uživaš život zanosno, drago,
kad za se ne znaš, ne poznaš sebe,
na vrhu odavno čekanih strasti,
pod mojim plaštom, pod svetlom zvezda,
zajedno posle onakvih godina,
najzad zajedno,
mi.

(Bgd, 07.Jun 2017)

…I onda mi budi utih topline,
odmor svih želja ljubavi tvoje,
uvir najlepših uzdaha tela,
radost večnosti tvoja radjanja,
zajednost svega što dišeš i želiš
ovog trenutka našeg uzdizanja,
u zanosu našem, kada smo sami,
jedini ljubljeni na celome svetu,
na kiši svanuća i kiši sutona,
ti i ja…
(Bgd, 06. Jun 2017)

Pa ni ja ne znam gde su granice
svih mojih divnih saznanja o tebi,
mene, na zvezdanim stazama lutalice,
mene, tvog jedinog dalekog sna,
na javi što čuda veoma pravi
u davanju duše i pomoći tebi,
a sve za ljubav veliku, tvoju,
za tvoje nežnosti, najveće mazice,
i tvoje požude, moja milosnice.

(Bgd, 06. Jun 2017)

Nisam te slučajno najzad pronašao
iza ivice postojanja sveta,
tamo gde mrak je svetlo zamenio
a ti tamo lutala, bežala, ne znala
pravce izbave tvoga života,
od onih bežala, a mene tražila,
da mir tu nadješ, ljubav pronadješ,
mene da ljubiš, mene priviješ
na grudi mladosti sećanja našeg,
daljine da predješ skokom sa puta
sa ivice postanka do ruba ljubavi,
sada i ovde, da budemo mi.

Uspravi glavu, najlepša moja,
ti nisi sama, nisi gonjena,
moja radosti moga života,
moje ljubavi maznog uživanja,
otvori okice tvoga saznanja,
nemoj se plašiti novih spoznanja,
uspravi glavu i nežna mi budi,
kao i nekad, kao u snovima,
budi mi najlepša, ona na svetu,
moja na svetu, jedina ona,
srna.

(Bgd, 06. Jun 2017)

Nisam ostavio sva tvoja nadanja,
istopio ih nisam u bezdanu želja,
nisam te voleo još uvek tako,
na ivici razuma i osećanja,
na mekom jastuku od paperja,
još nežnosti mazne nisam ti dao
niti još one reči nisam govorio,
a sve što nisam, osećam sada,
kao da jesam.

(Bgd, 05.Jun 2017)

Ja sam sakrio snove kod tebe
onda kutiju života otvori,
pronadji snove pa meni javi
kako ćeš lepo voleti mene.

Spusti me nežno na otkose trave,
neka sam sanjiv al’ budan te gledam
ti zvezdo na nebu, ja istinu ne dam
nikom da otvara te stranice prave,
one o tebi, o nama i meni,
one o snovima i našim nadama,
dok ležim ovde kod ljubavi prave
na otkosu mirisne i rosne trave…

(Bgd, 04. Jun 2017)