Лутам путевима пуним туге,
тражим изговор за време,
проведено у шумама саме лажи.
Моје “ја” прича приче
о догађајима пре потопа,
када је истина била истина,
а лаж – само лаж.
Данас је истина лаж,
а лаж мишљење.
Сви паметни су луди, лудаци знају све
Све се своди на мреже.
Оне су постале истина,
а истина се мери кликовима.
Заборављамо речи,
заборављамо мисли,
заборављамо људе.
Хоће ли нам векови и наши преци
опростити ову лудост?
Или ћемо и њих продати,
за још један тренутак у туђим очима?
Јер лудост никада не долази сама.
Еј Србијо, шта си дочекала
(C) Саша Козић
(Прочитано: 111 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.309.581 пута)
Одлично Саша!