Peko Laličić, DEVOJKA PTICA

DEVOJKA PTICA

Uznosiš zelenilo i miris polja
devojko ptico
raspukla na otkosu
u crvrno veče
prevremena
nenačeta
žedna
a pitka

pod tobom pevaju trave
zemlja vileni

na tebi se propinju golubovi
žeravicu u snopove slažu
vino nazdravljaju

nad tobom osmesi svetlost zrače
srmom biju svanuća
i pale se sveće strasti

uznosiš se

u meni java podrhtava
od vatre i sna
od lude nade i ustalasane slutnje
od nedočeka
te raskovnik tražim
u samoći i čežnji
i gorim u knjizi
u kojoj razlistavam ljubav
tebi darivanu

u osvit te čekam
damarima vatra da poteče
ljubav obesmrti
pero da mi snaži
da iznedrim pticu
zajedno da se uznosimo