У амфитеатру Цркве Лазарице, 06.08.2019. године је одржана родољубиво-поетска манифестација ИЗБЕГЛИЧКЕ СТУДИ. Манифестацију су заједнички организовали: Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, КК Богољуб из Јасике и Удружење писаца Крагујевца. На манаифестицији су учествовали и песници Књижевног друштва Косова и Метохије – Подружница Крушевац. Своју поезију говорили су чланови ових удружења и књижевних клубова, а у музичком делу програма наступио је Ансамбл Божури царева града, етно група Епархије Крушевачке. Програм је отворио Секретар Епископа крушевачког: протојереј-ставрофор Драги Вешковац, а водили су га: Љубодраг Обрадовић, Хаџи Иван Милановић и Раденко Бјелановић.
Своју поезију говорили су песници из Крагујевца: Раденко Бјелановић, Љубица Жикић, Зоран Ранитовић и Славиша Миловановић, као и песници из Крушевца: Хаџи Иван Милановић, Весна Михајловић, Вељко Стамболија, Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић, Мирослав Мића Живановић, Ратко Тодосијевић Баћа, Драгојло Јовић, Даница Рајковић, Слађана Бундало (говорила једну своју и једну песму Аријане Хинић), Данијела Нела Јевремовић, Дејан Петровић Кенац, Мирко Стојадиновић, Дејан Милошевић, Зоран Ђурић, Стеван Вукојевић и Гаврило ВасовЂиновић.
Pitaš, druže, kako sam – Miško Pločić
Pitaš me, druže, kako sam
A šta hoćeš da ti kažem
Da sam dobro i da sam srećan
Video bi i sam da te lažem…
Kažeš, druže, da je zaboravim
Da ne mislim na ženu tu
Kako, druže, kad ne mogu
Kako, kad sve me podseća na nju…
Kažeš da postoje
Na ovom svetu žene druge
Ali, ja, druže, nju volim
Srce mi je puno tuge…
Hoćeš da sa tobom podjem
Da se proveselimo nas dvoje
A ne vidiš moju bol
Što razdire srce moje…
Vidiš druže ovu suzu
Što niz moje lice teče
Ona meni društvo pravi
Druže moj, svako veče…
Nema, druže, više mog osmeha
Odnela je ona sve sa sobom
Pusti mene da plačem u tami
Neću moći ja sa tobom…
Nestala je druže sva moja sreća
Nestalo je sve sa tom ženom
Ostale su samo tuga i bol
I moje oči da plaču za njom.
AFORIZMI *Mihajlo Ćirković – Ćira
AFORIZMI IZ NEOBJAVLJENE KNJIGE “MELJAVA VREMENA”
* Trčao sam joj u susret dok sam je čekao u hladnoj sobi;
* Veći je srećnik usrećitelj nego usrećenik;
* Tvorac je stvorio nas, ali i mi smo stvorili Tvorca;
* Umetnik se udvara prirodi da bi je pobedio. Njegove ruže su uvek sveže;
* Kod boraca najubojitiji je poslednji metak;
* Nije isto kada si u Raju ili je Raj u tebi;
* Kada grašnik muči svoju dušu zbog greha, da li zaslužuje Raj;
* Zabranio sam joj sva lutanja bez mene, ali ne “ubih” lutalicu u njoj;
* Gluma je vrlina na daskama, a porok u životu;
* Lov je besmislen ako zverka ne ostavlja trag, a ako traga nema nije zverka.
POUKE I MUDROSTI SVETIH OTACA-Miroslav Krnjeta
Ko mrzi druge,taj muči i tiraniše sam sebe.
Sv.Jovan Kronštatski
Ne dozvolite zlu oko vas da probudi zlo u vama.
Patrijarh Pavle
Jedan dobar razgovor je srebro,no ćutanje je čisto zlato.
Sv.Jefrem Sirin
Koren svih grehova je samoljublje.
Sv.Teofan Zatvornik
Lepota duše ima tu osobinu,da je i u starosti mnogi vole,jer nikada ne vene i stalno cveta.
Sv.Jovan Zlatousti
Sve prolazi,sve iščezava,i ništa nam u onaj čas neće doneti koristi,
osim dobrih dela,koja imamo ovde.
Sv.Jefrem Sirin
Niko bez iskušenja ne može ući u carstvo nebesko,
da nema iskušenja niko se ne bi spasao.
Sv.Antonije Veliki
Ko tvrdi da je sve slučajno,taj se odriče postojanja Boga.
Sv.Jefrem Sirin
Lakše je umovati,nego se moliti i paziti na sebe.
Episkop Teofan
Ko nije stradao od požara u sebi,taj će zajaukati kad mu ljudi
prst sprže. Sv.Nikolaj Srbski
Nismo birali ni zemlju gde ćemo se roditi,ni narod u kome
ćemo se roditi ni vreme u kojem ćemo se roditi,
ali biramo jedno-da li ćemo biti ljudi ili neljudi.
Patrijarh Pavle
Ne treba se bojati spoljašnjeg neprijatelja,
neprijatelj naš je sadržan u nama samima.
Sv.Jovan Kasijan
Pazi na sebe,jer mnogi su usled prekomerne nepažnje
pali u velike i neizlečive bolesti,ne znajući čak ni da su bolesni.
Sv.Vasilije Veliki
Bez Boga se može imati i nauka i kultura i umetnost
i novac,no mir duševni nikad.
Sv.Nikolaj Žički
Kad vidimo čoveka koji je i pored toga što ima sve,
napet,zabrinut i tužan,znajmo da mu nedostaje Bog.
Sv.Starac Pajsije Svetogorac
Svako od nas treba da u ličnosti drugog čoveka
vidi lice Božje,lice svoga brata i večnog sabrata.
Patrijarh Pavle
Slavoljublje je duševna bolest,lukava strast.
Prep.Jefrem Sirin
Jednostavnost je čovekovo najveće dobro i vrlina.
Sv.Jovan Kronštatski
LJudima je sujeta velika prepreka ka vrlini,prazna slava grabi proste,
a koji ište praznu slavu iznutra je ispražnjen od svake vrline.
Sv.Grigorije Bogoslov
Ostavite dete njegovim nevinim igrama,jer se on tako
zabavlja sa svojim anđelom čuvarom.
Sv.Serafim Sarovski
Boga ne možemo obmanuti.
Sv.Jovan Zlatousti
Žalost je crv srca,ko je pobedio strasti pobedio je žalost,
ko je prezreo svet,uvek je veseo.
Sv.Serafim Sarovski
Srce je hladno kad je rasejano.
Otac Tadej
Najbolje poznaje sebe onaj ko za sebe misli da je ništa.
Sv.Jovan Zlatousti
Ništa ne čini srce tako skrušenim i dušu smirenom
kao razborita samoća i potpuno ćutanje.
Sv.Grigorije Sinait
Greh potiče od toga što ljudi hoće da budu mudriji od zakona božjih.
Sv.Jovan zlatousti
Nema teže stvari no objašnjavati duhovne stvari ljudima
koji telesno misle i rade.
Sv.Nikolaj Srbski
Ništa nije bolje,nego spoznati svoju nemoć I neznanje,
i ništa nije gore,nego ne razumeti to.
Sv.Petar Damaskin
Koliko je nedokučiva snaga i moć božija,
toliko je nedokučivo i delovanje njegovo.
Sv.Antonije Veliki
Posle razgovora često sam se kajao,a posle ćutanja nikada.
Ava Arsenije
Gordost je krajnja beda duše koja u svome pomračenju misli da je bogata.
Sv.Jovan Lestvičnik
Kada bi bilo korisno znati budućnost,onda to Bog
ne bi sakrio od nas.
Sv.Jovan Zlatousti
Svako dobro delo je plod ljubavi.
Sv.Jovan Zlatousti
Veliko bogatstvo otkriva siromaštinu.Što veće bogatstvo sabirate,
to ste žalosniji,bogatstvo nije život,bogatstvo je samo podupirač
ovog kratkovremenog zemaljskog života.
Sv.Vladika Nikolaj Velimirović
U ophođenju sa ljudima treba biti blag,krotak,popustljiv.
Otac Tadej
Bog grešnika čeka na pokajanje sve do smrti.
Prep.Simeon Dajbabski
Pokajanje je izmena života,okretanje prema apsolutnom dobru,
ostavljanje onoga što je negativno.
Otac Tadej
Kad bismo bili smireni,Gospod bi nam po svojoj ljubavi sve pokazao i otkrio
sve tajne,ali naša nesreća je u tome što nismo ponizni,već se gordimo i hvalimo
svakom sitnicom,i tako mučimo i sebe i druge.
Starac Siluan
Već od sada počinje večni život,ali za neke od sada počinje večna muka.
Starac siluan
Kada Gospod zavoli neku dušu on joj daje da ne misli samo na sebe,
nego da se brine za ljude i da se sa suzama moli za njih.
Starac Siluan
Ako zlo misliš o ljudima,znači da zao duh živi u tebi i kuša te da zlo misliš o drugima.
Starac Siluan
Čovek koji čini dobro,tim je korak bliži Gospodu,
a onaj koji čini zlo,ide korak unazad.
celoga života mi se penjemo i spuštamo.Živite na način
koji bi vas uvek približavao Bogu.
Sv.Starac Gavrilo Gruzijski
Ako ti nekoga kažnjavaš i pri tome te gnev pokreće,
ti si se strasti predao,jer ti nikoga ne spasavaš I gubiš sebe samog.
Sv.Makarije Veliki
Siđi u svoje srce i naći ćeš u njemu lestvicu za penjanje u carstvo božije.
Prep.Isak Sirijski
Kao što skrivaš od ljudi svoje grehe,tako od njih sakrivaj i svoje napore.
Sv.Makarije Veliki
Kao što se zlato očišćuje u ognju,tako i velike žalosti,
očišćuju,oživotvoravaju,utvrđuju,ozdravljaju dušu.
Sv.Josif Petrogradski
Na podsmeh odgovori smehom.
Vladika Nikolaj Velimirović
Podelom se ne dolazi do mira niti kavgom do sreće.
Vladika Nikolaj Velimirović
Čoveka spasava ili gubi u ovome životu njegova ljubav.
Vladika Nikolaj Velimirović
LJudi koji ne mogu vladati svojim srcem još manje mogu vladati svojim jezikom.
LJudi koji ne mogu zavesti mir u srcu svome još manje mogu zavesti mir u državi.
LJudi koji ne mogu učestvovati u tuđem bolu još manje mogu učestvovati u tuđoj radosti.
Vladika Nikolaj Velimirović
LJubav je oganj koji sagoreva egoizam i osvetljava dušu da bi se
u njoj moglo videti slobodno,večno biće.
Vladika Nikolaj Velimirović
LJubav prema roditeljima to je glavna i osnovna škola ljubavi.
Bez te škole ne ide se dalje.
Vladika Nikolaj Velimirović
ПоезијаСРБ – ФЕСТИВАЛ БАЛОНА 2019
Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ узело је активно учешће на Фестивалу балона 2019 на Багдали. Песници: Дејан Петровић Кенац, Љубодраг Обрадовић, Мирослав Мића Живановић, Данијела Јевремовић, Драган Тодосијевић, Богдан Јевтић и Светлана Ђурђевић говорили су своју поезију на овој изузетној манифестацији на централној бини на Багдали 4. 8. 2019. године у оквиру програма планираног за тај дан. У музичком делу програма наступила је Сања Ивановић. У наствку програма гледаоци су имали прилику да гледају представу за децу Драгана Маринковића Маринка, а у главном делу концерте: групе Миленијум и Хари Мата Хари… Погледајте слике и видео и видећете да се може летети и на стиховима…
ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО
Ново је доба,
све се тако брзо мења!
Зашто и ти полетео не би?
Тај рулет, црно или црвено,
окреће се и у теби.
Срце своје, зато осети.
Ту искру за животом новим, запали!
Нек балон одмах полети
у неки виртуелни свет мали.
УБИЈАЊЕ СВЕТЛОСТИ – Андреја Ђ. Врањеш
УБИЈАЊЕ СВЕТЛОСТИ – колумна
Када су руски тенкисти пред крај Другог светског рата обнављали латински верујући да наступа време нове Ренесансе, када су у разрушеном Берлину Немачкој деци делили чоколаду, многи су тада помислили да је мржњи одзвонило, нико није размишљао да ће се пред крај тог истог века десити поновно бомбардовање Београда. Авенију Унтер ден Линден и Бакингемску палату нису надлетале гвоздене суперсоничне птице, нити су деца фигуративно западно од савести, убијана на ношама, па ипак од тих и таквих свирепости су били аболирани млади пилоти најснажније војне силе овог нам како кажу мондијалисти модерног доба софисцитарне технике а ја бих додао и мржње, који су по радном задатку одлетели далеко од својих домова из светлих градова, раскалашног живота, препуног хедонизма као начина размишљања не само провода , отишли или ти одлетели свеједно је од своје уснуле дечице и изљубљених дама, сањивих погледа, кокетне, које су их чекале усхићено као да долазе са далеких путовања егзотичног истока или југа, доносећи им скупоцене поклоне ,а они отишли мало да просипају бомбе, као да смрт није ништа, да разарају туђа детињства, понављам поново у истом веку. Као и њихови дедови они охоли и пусти наставише са убијањем малог народа који је крив што је жив , са којим то правом? Нажалост западни човек се непрестано представља и хвали високом „над „културом, са друге стране понаша се објективно супротно ,показујући целој планети кроз векове како убијати децу и није неки злочин, али чију, своју сигурно не? Каква хипокризија, какав антихуманизам, какав неморал.
Сигурно је да не размишљам по принципу талиона, око за око, зуб за зуб, не припадам народу који се икада светио, мој народ зна да се свети једино себи, врло ревносно, показао је ту ступидну склоност много пута у историји а претрпео је од делова других народа погроме,какве цивилизација није упамтила, жалосно је убијати и гњиде. Али ето се у овом обраћању питам, мислим да имам и право како то да тај и такав „цивилизовани“ европски човек може говорити супериорно о Сикстинској капели, Тицијану, Родену, Гогену, како кад руши моју Милешеву. Кад после шездесет година на крају 20. века убија нејач и старце на истој оној Петровачкој цести, када плодне њиве семберске равнице засипа врелом гвозденом мржњом, или када изнад Манастира ШИШАТОВАЦ тапији српске културе и духовности у којем је и велики Тесла добио духовни замајац истреса незасићени уранијум? И није се и даље на жалост одмакао од визије о ибер меншу и непоћудним расама.Немојте нас само ви учити реду, култури, нисте тај формат,цинично је да не кажем умоболно. Стари смо ми шампиони бола. И немојте нама о Вивалдију, Бетовену, они су велики за цео свет, Модиљанију, Гоји, Пикасу, скоро сваки наш град је по једна ГЕРНИКА, оставите се Шилера, Кафке, Бодлера, ви који сте по моме народу сејали и сејете цвеће злочина.“ Народ је овај умирати свико у смрти својој да нађе лијека.“ „Све тече,све се мења“речи су које је у своје доба,доба светлости изрекао Хераклит. Ја кажем, моја маленкост:“ Господо западњаци и није вам баш све у шаци, било би нормално да нам не држите лекције, послушајте Старогрчког философа.
Промените се због вас, време је, ако нисте реизистентни на срамоту.
ЉУДИ НЕ ВОЛЕ УСПЕХЕ ДРУГИХ – Андреја Ђ. Врањеш
ИСКРЕ:
ЉУДИ НЕ ВОЛЕ УСПЕХЕ ДРУГИХ!
ПЕСМЕ ИЗ ЗБИРКЕ (СУНЦОКРЕТ КОЈИ ЈЕ ВОЛЕО ЗВЕЗДЕ.)
ОНА И ОН
другарици др. Сањи Монтиљо
Растали се на обали мора,
она је остала да сунча тугу,
он је отишао у смеру изласка истине.
Настави са читањем “ЉУДИ НЕ ВОЛЕ УСПЕХЕ ДРУГИХ – Андреја Ђ. Врањеш”
ДРАМАТУРГ … – Андреја Ђ. Врањеш
ДРАМАТУРГ
Дошао је у позориште једног уранилог пролећа, када је небо изнад Сарајева највише азурно, Сарајево најлепше, када се чини да се сва свeтлост васељене спустила на улице овога града,људе чак и на успомене. Дошао је у град спој конфесија, нацијa, обичаја и много чега невиђеног. Задржао се кратко, тако је чинио где год је стизао. Остајао је онолико колико представа сценски живи, онда би одлазио у неки други већи или мањи град, веровао је да ће тако протећи и живот, јер док има градова и представа, све је у некој колотечини, ритму. А живот преварант пропири као ветар брзином . Када у неким годинама сачекају ненадано и хитро старост са њом и болест, када се однекуд туга привуче, схватимо колико је човек трошан, па ипак понекад претерано раздраган. Представе су се низале као градови које је остављао. Отмен, наглашено мисаон, умерено жовијалан, не истражен за женски свет, био је неисцрпна тема међу дамама, чекале су у вечерњим сатима испред позоришта да га угледају,тражиле аутограм не би ли га дотакле, виделе тај осмех. Опсесија, нису могле да га се ослободе ни када је отишао, као потреба, као каква овисност, виртуелна игрица коју заволе деца па после не могу да се одвоје. Само он није био виртуелан него потпуно стваран, најлепше могуће истинит.
Није марио за жене што је чудило, имао је говорило се неостварену студентску љубав, остао је веран прошлости, зарекао се да су жене за њега само искуствена истина, али њој се враћао не као искуству, него као скривеној тајни, враћао у својим тишинама, када се присећао, када би славио прошлост.
Волео је трагати у послу, драматургија је вечито трагање. После година трагалачког по театрима Европе дошао је за Сунцем у Краков, једне сушне јесени без киша, да у њему и остане , можда је све била слутња, можда. Кад је представа ушла у репертоар, када је започела из себе лепотом да се храни означила је крај узвишеном живљењу, племенитом живoту, престанак драматуршког рада, човека рођеног да цео свет дарује лепотом јединственог у профаном, пролазном. Све је код њега било чудно од живота до смрти. Умро је на премијери представе у коју је унео као увек целога себе, помно пропратио сваки детаљ, сваки глумачки покрет,сваки глас. Медицинска експертиза је као узрок смрти навела инфаркт миокарда, пронашао га је кукавица на месту његове најтананије љубави, у позоришту, у замаху стваралачке светлости, у четрдесетој години путовања кроз нешто што се борба зове. Кад човек умре увек је млад , подсвесна жеља оних који и даље живе да остану вечни. Међутим он је доиста био млад , млад за губитак трајања. За њега је на несрећу све прерано стало, мисао,време покрет. “Свака смрт је по једна пропаст света“. Никада више он неће путовати временом, никада радити оно што је највише волео и још много тога никада, најсуморније неће бити њега. Није рекао одакле је, ко је у ствари, говорио је француски, певао на Шпанском, љутио се на Талијанском, волео на Руском, није имао народност, није му трбала био је светски и свој. Волео је слободу у свим облицима, неговао радост стварања, све су се врлине у њему среле откривајући се у тајни професије. На нахткасни су пронашли холандски пасош, Пољак пореклом. Необично је да га је смрт стигла у земљи предака, много је необичног у његовом отварању себе, у тихом животу ограђеном лепотом, можда је и ова прича о њему због њега необична, можда?
ПЕСМА НОВА
Настави са читањем “ДРАМАТУРГ … – Андреја Ђ. Врањеш”
KRENI HRABRO-Miroslav Krnjeta
Živi čoveče samo živi
svetlo dolazi iznutra
oseti danas
ne čekaj sutra.
Ostavi juče,ostavi sutra,
kreni sada,
sada ti se dešava život
pobedi sumnje,nesigurnost,strah,
porazi tog tamničara gada
sruši barijere preskoči taj plot.
Ne lomi glavu o budućnosti
ne znaš šta te čeka,
ne živi stalno u prošlosti
ostaćeš tamo doveka,
kreni napred ka sadašnjosti.
Život je poput lista
ne traći dragoceno vreme,
veruj u sebe budi avanturista
kreni napred ne čekaj promene.
Niko ne zna šta je sutra
poleti na krilima vetra,
kreni hrabro u polja nova
ne zaustavljaj se leti nadahnuto
srcem pustolova.
Kako ćeš izaći iz mraka
bez jednog običnog koraka,
kako ćeš pobediti parališući strah
ako ne kreneš srcem na planine
penjanjem ne izgubiš dah.
Ne dozvoli drugima da ti sudbinom zvone
ne slušaj one koji stoje,
ti si gospodar svoje vasione
pusti savetnike neka čekaju i dane broje.
Ako padneš ustani otresi prašinu
ne očajavaj nastavi dalje,
puzeći se penji na planine
kad dodirneš vrh nestaće strah
pobedićeš život i videti vrline.
Napravi taj jedan korak
ne dozvoli život da ti bude gorak,
zaboravi strahove i prošle poraze
čekaju te nove neistražene oaze.
ДУША ТРОМОРАВЉА 2019
На месту где се састају Јужна и Западна Морава и чине Велику Мораву, највећу домаћу реку, 28.07.2019. године МО СПС-а Сталаћ у сарадњи са ОО СПС-а Ћићевац, Удружењем песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и КК Душан Матић из Ћуприје, а поводом јулских празника и 29-ог рођендана СПС-а, организовао је по трећи пут Поетско-музичку манифестацију „Душа Троморавља“.
Ове године су по други пут изабрани и најбољи песник и песникиња троморавља. ПЕСНИКИЊА ТРОМОРАВЉА је Мирослава Смиљанић из Сталаћа, члан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца, а ПЕСНИК ТРОМОРАВЉА је Борисав Бора Благојевић, члан КК Душан Матић из Ћуприје. Такође по први пут су ове године додељене још три награде и то: Топуз Војводе Пријезде – добио Златомир Јовановић – песник из Београда, Кондир госпође Јелице – добила Милка Ижогин- песникиња из Ћуприје и Повељу Моравске тајне – добио Сабах Ал Зубеиди – песник из Ирака. Жири који је ове године имао тај тежак задатак да у мору одличних песника одабере најбоље радио је у саставу: Боривоје Видојковић, Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић и Хранимир Милојковић.
ПЕСНИК ТРОМОРАВЉА је Борисав Бора Благојевић, члан КК Душан Матић из Ћуприје,
а ПЕСНИКИЊА ТРОМОРАВЉА је Мирослава Смиљанић из Сталаћа, члан
Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца
Такође по први пут су ове године додељене још три награде и то: Топуз Војводе Пријезде – добио Златомир Јовановић – песник из Београда, Кондир госпође Јелице – добила Милка Ижогин- песникиња из Ћуприје и Повељу Моравске тајне – добио Сабах Ал Зубеиди – песник из Ирака. ПЕСНИК ТРОМОРАВЉА је Борисав Бора Благојевић, члан КК Душан Матић из Ћуприје, а ПЕСНИКИЊА ТРОМОРАВЉА је Мирослава Смиљанић из Сталаћа, члан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца
Програм је осмислио, организовао и водио књижевник Боривоје Бора Видојковић
– председник ОО СПС Ћићевац