ČEKALA SAM TE… – Snežana Popović

Čekala sam te….
svih ovih godina.
Od dugog čekanja se
zamalo nisam umorila.
Pomislih, sve je to negde
davno već zapisano,
kako bih zarad tebe i sebe
našu ljubav sačuvala
i uzburkane životne reke
iskušenja preplivala.

Bez tvojih dodira,
hiljadu i jedna noć nemira.
Bez tvojih lepih manira,
sama u tišini svemira.
Ljubav je uvek i sada,
a ne juče ili sutra.
Snažna al ipak krhka
i ranjiva svakog trenutka.
Sakrivena od tuđih pogleda,
čeka neka bolja vremena.

Naslutiću lepotu i znaću,
dolazak tvoj srcem osetiću.
Lagani korak prepoznaću,
želju u punoj snazi i moći.
Strepim, al ne dam se, izdržaću.
Kao suva zemlja,
Letnji pljusak sačekaću.
Ljubav ova po meri je krojena,
radosna sam što sam tim darom
od Boga blagosovena!

Настави са читањем “ČEKALA SAM TE… – Snežana Popović”

U dvoje, misli se spoje – Snežana Marko-Musinov

U dvoje, misli se spoje

Ko se u pletivo ljubavno uplete
ne zna kada postaje zreo čovek,
gde prestaje da biva dete,
sve mu se u trenu smete
dok misli svukud u zanosu lete nađe se nešto da ih omete
uz neminovne padove i uzlete.

Podetinjiš, povileniš, pocrveniš
pa se uozbiljiš, osokoliš,
pregrmiš stid, odobrovoljiš se,
uzvikneš, usklikneš, urlikneš
pa se smiriš, pa se diviš,
s različitošću ukusa i mirisa miriš…
do ljubavne pobede u dvoje.

Pletivo ljubavno teško se plete
uvek je tu neko ko bi da ga saplete,
da mu nit povuče, da ga opara,
da pokudi da nemaš za davanje dara,
sve sa strane može da počne da te zamara
ali se ne daj, sekiracija ne vredi para,
važnija od svega je ljubavna omama.

Настави са читањем “U dvoje, misli se spoje – Snežana Marko-Musinov”

Кад год будеш стигао, знај, касно је – Невена Терзић

Кад год будеш стигао, знај, касно је

Кроз улицне фењере
Одмарају очи звезде.
Суботом умиру раније
Но обично.
Ни данас нисмо се срели
На цести истомишљеника,
Нити у заједничкој постељи.
Ваљда они сто личе на Нас
И гледају нас са прашњавих слика
Знали су ста желе.

Кроз малу собу
На поткровљу
Устајали дах љубави
Гуши последњу преживелу
Богомољку.
Чупам јој крила
Како бих могла да
Одлетим и спасим се
Од свега оног што нисам;
Нити Сам била.

Настави са читањем “Кад год будеш стигао, знај, касно је – Невена Терзић”

СЛАЖИ МЕ ВЕЧЕРАС – Јована Марковић

ПОБЕДНИЧКА ПЕСМА У КАТЕГОРИЈИ МЛАДИ ПЕСНИЦИ

СЛАЖИ МЕ ВЕЧЕРАС

 

Погледај у небо, шта видиш ми кажи,
црнило са сјајем ил’ посуте снове,
капи горке истине или беле лажи
од тебе што слушам целе ноћи ове.

Слажи ме вечерас како себе видиш
у очима мојим, како то је знак.
Слажи ме вечерас да светло си нашао
у истим, а касније донео им мрак.

Слажи ме, вечерас, како твоје мисли
пред мојима постају узбуркано море
Слажи ме вечерас како мир си открио,
иако још увек срца нам се боре.

Слажи ме, јер лажем дуго сама себе
како нешто осећам, како ми је стало.
Слажи ме! У противном опет ја ћу тебе,
као да емпатије немам баш ни мало.

Слажи ме, ал’ знамо да то нису лажи
и све ово твоје чисто срце збори,
слажи ме, јер моје неистину тражи,
а због ове следеће вечно ће да гори:

Слагаћу те, рећи ћу да те силно волим,
а онда окренут се, болне очи крићу,
јер овим те напуштам и за опрост молим
што крила сам сломила анђеоском бићу.

Настави са читањем “СЛАЖИ МЕ ВЕЧЕРАС – Јована Марковић”

ДА – Андреја Ђ. Врањеш

ДА

Има жена које везти знају,
неке знају да чекају,
понеке знају орезивати руже,
постоје жене које све знају, све стигну,
лепо је упознати жену која је жена.

Настави са читањем “ДА – Андреја Ђ. Врањеш”

ВИНО СЕ УВЕК ПИЈЕ – Живота Трифуновић

ВИНО СЕ УВЕК ПИЈЕ

У пуном је јеку берба грожђа
миришу виногради на вино.
Пуне се бачве, каце, бурад…
Има да пијемо, да се веселимо.

Није битно какве је боје,
да ли је бело, црвено или црно.
Битно је у јесењим данима,
да се убере свако зрело зрно.

А још када је родна година
и Бог га чува од невремена и олује.
Сваки добар домаћин и виноградар
има пуно разлога да се радује.

Вино се пије када се воли,
вино се пије за добро здравље.
Вино се пије када се колач сече,
вино се пије када је свако славље.

У свакој прилици пожељно је вино,
од рођендана па све до краја живота.
Па какав би то живот био без вина,
вино, па то је пиће „Божја благота“.

Настави са читањем “ВИНО СЕ УВЕК ПИЈЕ – Живота Трифуновић”

VENČANJE MOJIH SLOVA – Teodora Toda Matić-Medić

VENČANJE MOJIH SLOVA

Ne znam da li sam jos uvek živa,
Ili sam u prahu pesme rasute?
Tiho dišem i sanjam venčanje mojih slova…
Stadoše pred oltar obučeni u ruho simbola
Pod šifrom večnost!
O, kakva radost preplavi moju dušu.
Uz topli zagrljaj pesama i soneta,
Osećam da kružim Globusom sveta…
Polako ustajem iz kreveta,
Rasanjujem nesanicu,
I sakupljam sve omiljene pesnike
Da zajedno podelimo radost
Venčanja mojih slova.

VIDEO

Настави са читањем “VENČANJE MOJIH SLOVA – Teodora Toda Matić-Medić”

ПАНЂУЛА – Андреја Ђ. Врањеш

ПАНЂУЛА

Кад сам га видео, срео први пут,  неком је нешто лануо, У брк му скресао и насмејао се. Не знам ко је био тај коме се унео у образ али је одувек Панђула  смео. Један од оних  момака којег сваки град има,  атлетски грађеног тела, са показаним бицепсима, трицепсима, одважан природом , никада нешто много  миран, у вечитом је покрету, сталан  у  навикама и наканама. Али Панђула има много више у свом бићу  од радосног делије који ломи женска срца. Продуховљен, зна проценити  која је слика уметнички ваљана, која песма има дубоку поруку, разуме се у стилске поступке књижевног стваралаштва, бави се с времена на време сликарством у оквирима савременог реализма.  Код њега је  наглашена визија истине, уочава  људске вредности, ако је појединац егзистенцијом  угрожен а зна колико је  духован, он нема колебања,  јасно ставља до знања да му не треба наредбодавац, да се од њега не очекује учествовање у прљавом деловању, односно дејствовању против  свести и савести. Лепота је основни постулат уметности , налази  се као константа у вредностима људског духа. Панђула зна  дивити се лепом, али зна и  да задиви собом.

Снага овог вечитог младића је у  храбрости да се отме мишљењем властитим од свега што квари изразиту истину, може бити, песма, слика, карактер човеков. Он  има свој став и не подлеже притисцима било чијим, било каквим, са било којих страна.


Настави са читањем “ПАНЂУЛА – Андреја Ђ. Врањеш”

ОНА ЈЕ ТУ – Љубодраг Обрадовић

ОНА ЈЕ ТУ

Она је ту,
одмах иза очаја,
у гомили,
иза леђа очајника,
да се сакрије,
али ја је видим,
ја је осећам.

Она је ту,
бледа ко зид,
ко цигла,
модра ко небо.
Сад се смеје,
док другарици прича,
неку глупу причу,
којом тера језу,
око срца шћућорену.

Она је ту,
на дохват руке,
одмах иза илузија.
Не хаје за мене
и моју просуту страст.
Ту је,
у својим сновима,
не схватајући моје жеље,
патње, страдања, очај…

Настави са читањем “ОНА ЈЕ ТУ – Љубодраг Обрадовић”

Zašto kriješ – Miško Pločić

Zašto kriješ da si moja bila
Sa mnom si na jastuku sreću snila
Jedno drugom smo se na ljubav kleli
Rastali smo se al smo se voleli…

Zašto kriješ da smo srećni bili
Nemoj kriti,ljubav se ne krije
Reci svima,istinu kaži
Da te niko od mene voleo više nije…

Zašto se stidim ljubavi i sreće
Ni tvoje srce ti verovati neće
Voleo sam te,volela si i ti mene
Ne laži sebe,suza će da ti krene…

Настави са читањем “Zašto kriješ – Miško Pločić”