Пеко ЛАЛИЧИЋ, ЧАРОБНА БАЈКА
– Из моје необјављене књиге
,,Звездама у сусрет”
Ветар и ја, к’о друга два
шетамо кроз ноћ.
Кад у један час испред нас
истрча задихан пас:
– Чујте, нешто радити треба,
звезде су ноћас сишле са неба
и заузеле све булеваре,
а у улице остале су
отерале старце, децу
и мајушне птице.
То уозбиљи моје лице,
па рекох ветру:
– Немогуће,
да су звезде напустиле куће
и на улице отерале и птице.
Забринут ветар се усталаса,
па из свег гласа дозва Даницу
најлепшу звездицу
па јој овако рече:
– Добро Данице, моја миљенице,
каква је то фрка
да се усред ноћи
не може кроз град проћи
и да је и стар и млад морао на улице.
Устрепта збуњена Даница,
паде јој румен с лица
па рече:
– Видећете за који час
да је мој пас
у заблуди био
цео небески свет се преселио
у госте вама,
друговаћете са звездама,
а за дан–два
долазим и ја,
носим вам сва блага небеска.
Спремите музику и цвеће,
играћемо два века свемирска
све звезде,
птице,
ви
и ја.
И стварно тако и би,
играсмо сви –
а булеварима су текли колачи,
торте и кока кола,
а школа и старачки дом
постадоше центар света
око кога се врти
цела планета .
