Добродошли!
Kragujevački oktobar ili kragujevački masakr je ime za masakr kojeg su nad civilnim stanovništvom u Kragujevcu počinile jedinice nacističke Nemačke 20. i 21. oktobra 1941. U ovom zločinu je stradalo oko 2800 ljudi, od toga nekoliko desetina đaka muške gimnazije.
Kragujevački oktobar ili kragujevački masakr je ime
za masakr kojeg su nad civilnim stanovništvom
u Kragujevcu počinile jedinice nacističke Nemačke
20. i 21. oktobra 1941.
U ovom zločinu je stradalo oko 2800 ljudi,
od toga nekoliko desetina đaka muške gimnazije.
1. jutro mir i še na s(a)mrt ni vena c upleten u mitske gline ne gollubove 2. kap (p) o kap pevu ži je sen ka o što di še o va ne volja
1.
jutro
mir
i
še
na
s(a)mrt
ni
vena
c
upleten u
mitske
gline
ne
gollubove
2.
kap (p) o kap
pevu
ži
je
sen
ka
o
što
di
še
o
va ne
volja
plavet na čežnj o oka moga okrenu tasi na glavačke udah ni usukane zvezde upalih obraza ko je te gledaj u u beš umno m m iru i setnojo deždi
plavet
na
čežnj
o
oka
moga
okrenu
tasi
na
glavačke
udah
ni
usukane zvezde
upalih obraza
ko
je
te
gledaj
u u
beš
umno
m
m
iru
i
setnojo
deždi
okre ćem o stranicu (po)stranicu (i)du boko razmišlja m o dani ma mirisno g …………………. i cvetno g a de tinj sva . mesec sâm u modroj noći tinja . lagano bi ram i sakupljam latice s tuđih u velih pogle da
okre
ćem
o
stranicu
(po)stranicu
(i)du
boko
razmišlja
m
o
dani
ma
mirisno
g …………………. i
cvetno
g
a
de
tinj
sva
.
mesec
sâm
u modroj
noći
tinja
.
lagano
bi
ram
i
sakupljam
latice
s
tuđih u
velih
pogle
da
Smejem se kao sunce! Smejem se kao sunce! Zar uvek ne izgleda tako, kao da se smeje zivotu i novim stazama!? Odrasla sam setajuci sumama oko sela. Brezuljci. Jastrebac i Kopaonik kao zagrljena dva slozna brata. Oko onog stabla je brsljan sve do samog njegovog vrha, a cela okolina obasuta ruzicastim cvecem! Eno veverice, a … Настави са читањем “Smejem se kao sunce -Miladinovic Sandra”
Smejem se kao sunce!
Smejem se kao sunce! Zar uvek ne izgleda tako, kao da se smeje zivotu
i novim stazama!?
Odrasla sam setajuci sumama oko sela. Brezuljci. Jastrebac i Kopaonik kao zagrljena dva slozna brata. Oko onog stabla je brsljan sve do samog njegovog vrha, a cela okolina obasuta ruzicastim cvecem! Eno veverice, a lisca za herbarijum na pretek!
Sejo, hocemo li danas ponovo do naseg mesta?
Sedimo tako nas dve, na mestu gde je sada crkva Sveta Trojica, i mastamo o decjim nestaslucima vracajuci se iz skole kuci.Pijemo hladnu vodu sa izvora.
Hocemo, rece Seja .I popodne nas je culo celo selo kako pevamo u dva glasa.
Obrase se vinogradi……!!!! Hej, lepo pevate vas dve! – smeju nam se mestani kada nas sretnu sokakom.
Obuzme me neko posebno osecanje kada se setim naseg druzenja i detinjstva.
Sredjivale smo staru kucu i mastale da je to napusteni stari dvorac, a nismo smele da
pridjemo, niti da ikoga pitamo i vidimo unutrasnjost kuce Minica. Oduvek je bila tajanstvena, cudesno sablasna, a deca puna bujne maste.
Trazile smo hidru brzacima reke Rasine i dovikivale se sa slavujima, izazivajuci
njihov cvrkut.
Odrasle smo. I sada smo kao sestre!
Divno je bilo i bogato to detinjstvo!
I sada mi daje snagu da se smejem kao sunce zivotu koji nosi sa sobom i dobro i zlo!
Smejem se kao sunce!
© Miladinovic Sandra
TEBI Otvorila sam kapiju mog srca Ti uđe na krilima noći ove Okupan sjajem ljubomornog mjeseca Pohara dušu, misli, i snove. Opila sam se čarobnim riječima Pa pijano posrćem tražeći put, Uzalud se ogrćem kaputom razuma Drhtim kao na vodi vrbin prut. Hipnotisanu, pogled me lomi Ne umijem da odaberem novu … Настави са читањем “TEBI – Branka Vojinović Jegdić”
TEBI
Otvorila sam kapiju mog srca
Ti uđe na krilima noći ove
Okupan sjajem ljubomornog mjeseca
Pohara dušu, misli, i snove.
Opila sam se čarobnim riječima
Pa pijano posrćem tražeći put,
Uzalud se ogrćem kaputom razuma
Drhtim kao na vodi vrbin prut.
Hipnotisanu, pogled me lomi
Ne umijem da odaberem novu cestu,
Zvjeri dopuštam da me lovi
Osuđena čekam na istom mjestu.
Zaplovih u te čežnjom uzburkane vode,
Moj čun nesigurno siječe bijelu pjenu
Kuda li me to rukavci odvode,
Na koju ću se slupati stijenu?
Zatečena u lavirintu stojim
Umorne nade oko mene lete,
Neću naći izlaz, a tako se bojim
Tuga već počela mrežu da plete.
Ja zaluđenik, u tom polju kružim
Misli pobjegle na druge strane
I sve sam željela da ti pružim
Prije nego novi dan svane.
Moj list, ti jedini umje da pročitaš
Koji čitati nije znao niko
Ode, a ja zaboravih da pitam
Kako se trijezni praznom slikom.
GRIVA NEMIRNOG ATA U SJAJU JUTRA VIDIM TVOJ LIK, I OPET NADA LUDA, NO NOVI KORAK KO NOVI LIST, VODI ME I PITA KUDA!? KUDA OVA NEMIRNA DUSA DA STREMI ZA NOVIM SNOM?! U NOVOJ PRICI , SUDJENOJ MOZDA?! TI OSTAJES ZA NJOM! LAZNE SU RECI OSTALE TAMO NA NASEM STAROM MESTU, A, … Настави са читањем “Griva nemirnog ata-Miladinovic Sandra”
GRIVA NEMIRNOG ATA
U SJAJU JUTRA VIDIM TVOJ LIK,
I OPET NADA LUDA,
NO NOVI KORAK KO NOVI LIST,
VODI ME I PITA KUDA!?
KUDA OVA NEMIRNA DUSA
DA STREMI ZA NOVIM SNOM?!
U NOVOJ PRICI , SUDJENOJ MOZDA?!
TI OSTAJES ZA NJOM!
LAZNE SU RECI OSTALE TAMO
NA NASEM STAROM MESTU,
A, IPAK PITAM, PITAM SE STALNO,
ZASTO STU TU GDE JESU?!
SMEJES SE, LUTAS,MISLIS DA
SRECA KUCA NA MALA VRATA!
U DUSI TOPLOJ ONA SE SVILA,
U SUZI STO ZALET HVATA….
KO GRIVA NEMIRNOG ATA!!!!
© Miladinovic Sandra
Из моје необјављене књиге СИТНЕ МИСЛИ – 1001. мозгалица 921. Самоћа ми је потребна као вода, али не дам да ме круни и удаљава од онога што волим. Она ми је неопходна кад се пресабирам, ослушкујем, процењујем и мерим. Кад тражим себе. И друге у мени.
Из моје необјављене књиге
СИТНЕ МИСЛИ – 1001. мозгалица
921.
Самоћа ми је потребна као вода, али не дам да ме круни
и удаљава од онога што волим.
Она ми је неопходна кад се пресабирам, ослушкујем,
процењујем и мерим. Кад тражим себе. И друге у мени.
MOJ EPIGRAM: VERUJTE, I JA BIH SE MOLIO BOGU, ALI OD BIVŠIH KOMUNISTA CRKVI PRIĆI NE MOGU.
MOJ EPIGRAM:
VERUJTE, I JA BIH SE MOLIO BOGU,
ALI OD BIVŠIH KOMUNISTA
CRKVI PRIĆI NE MOGU.