Tajna – Nenad Đekić

Sanjaću noćas slatke snove,

koji se spretno mešaju s javom.

Ta slatka tajna mi nemir nosi

pa je govorim nebu plavom.

Govorim nebu kako je glupo,

da sunce je jedno, silno greši.

Ta sjajna zvezda začas izbledi

kada se ona, samo nasmeši.

Nekad se vetar sa mnom poigra

u vazduh kad vine čuperak plavi,

tad leptir mali u meni  zaigra

dečaka blesavog, od mene pravi.

Budan bih bdio kraj nje dok spava,

sa zorom pratio sve letnje noći,

da snenu je gledam,dok nežno se budi

i otvara divne kestenjaste oči.

Tajnu će sada čuvati nebo,

nek je zakjuča, ta noćna tama,

sve dok ne doznam da l’ ima nekog

il’ je još uvek, lepa a sama.