Мјесечева кћи

Траг тихог сребра низ њене скуте

Љубављу срочен је сан

Зрнца праха на стопи слуте

Да златом свануће дан

Мијенама воде копна и ватре

Кћи од Мјесеца пољупцем бди

Пустиће капље трагом да снатре

У вртлог сунца бојом да ври

Осликан болом у рађању поја

Хрон тихо тече ко Истар млад

Ивицом обале несрочена боја

На небу гради му град

©Мирослава Одаловић