Дан

дан што настаје тихо

осмотри дан

што настаје да пјева

к’о твоја звијезда што пјева

и с нулте тачке покреће

питање воље

питање страсти

питање стварног

сазвежђа сапета у стих

цвасти на рубу сопственог сјемена

расту тихо

да пјевају

к’о твоја звијезда што пјева

и с млина точак ствари покреће

у окретања мисли

мљевења ријечи

у жрвњу реченог

и облак свег знања што о концу неба виси

осмотри разливено у плавом што се мрешка

“био сам овдје и прије твог настанка

и прије твог дана што к’о звијезда пјева

и прије тачке саживјеле

с питањем воље

питањем страсти

питањем стварног”

ко облаком тим бива к’о стијена

да пјева

“ово сам ја моја стијена и литица

ово сам ја мој рат и мир

ово сам ја мој крст и птица”