Herceg Novi 2011.
Ulicom riblje glave;
I ljudi zaudaraju na vonj.
Od prapočetka do danas,
vucaraju svoje kosti,
ne suzdržavaju se nad
umiranjem.
Već umećem pepela kradu,
nemaštinu i zlo –
Bože, sad nam oprosti.
Vetar donosi kišu;
I dani se, tako grozno ređaju.
Zabodena hladnoća,
prljavo i sluzavo –
u meso i kosti;
Male dece, žena bez imena,
porekla i namene.
Nad svećom kao da bdi,
jedina uteha –
Bože, sad nam oprosti.
Sunce se pretače
na izmaku vremena;
I ostalo je još malo,
olovnih koraka, tvrdih ćudi.
Da se bolest zauvek premosti;
Magla bez boje u plavom krugu,
ljudi su danas gluvi za sve,
i nemaju srca da mekano ćute.
Već glasom, što posle smrti, venama
neumorno dobacuje potomstvu –
Bože, sad nam oprosti.
(Прочитано: 101 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.305.102 пута)