Jesenji kolor smeskom potkiva gnojne rane,
Otrovni vazduh truje mlohave stanice tela.
Ptica, leptir,list, travka, pesma…
Bunar tupog secanja proslost produbljava.
Vrata proslog vremena kljuca nemaju,
Lize gorke puteve jada, nezaborava, poraza…
Suho lisce suzama ce zaviti, u utrobu presati,
Vetrove celivati, mrazeve piti, kise lediti.
Moze li dusa dva puta da se rodi
Munje i gromovi uporno je sazaljavaju….
Sve tuge sveta na poklon joj se daju,
Svako istocno praskozorje misli cedi…..
Duh ljubavi pakleno urlice.
(Прочитано: 36 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.286.579 пута)