Sapi konja koga jašeš,
imaju ritam tvog gromkog smeha
što odzvanja nad liticom
koju, natkrivaju tvoja bedra.
Pratim te mirisom borova i mora
koji, nozdrve mi šire dok
krišom ti gledam nabujala nedra.
Pokušavam da održim korak
sa galopom, tvojim smehom što se ubrzava.
Vremenom koje nam izmiče,
kosmičkim ritmom što neumitno usporava.
Glasom koji dolazi odnekud iz mene, rekoh:
Zastani Aurora.
Morali bismo početi sve iznova jer,
ovo nam se ne dešava.
Eoni su prošli.
Isti smeh, isti galop tvojih bedara
tvog ata
i miris tvoj što se meša sa mirisima, borova i mora
nenadano, postadosmo tako
dva tabora galaktičkog rata:
S’jedne strane strane, stoje Rajska vrata.
S’ druge strane, čeka Aurora.
(Прочитано: 150 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.305.161 пута)