Олуја – Ксенија Алексић

ОЛУЈА

Олуја…
пристигла је ненадано…
светлост пара црнило неба…
ударци грома немилосрдно убијају сањиви свет!

Небо је испустило сузе…
Плач над уморним тренутком живота…
Потапајући и последњу оазу мира и спокоја…
Нестала је даљином без осврта!

Олуја…
Хук ветра кроз опустошено грање…
Тек понека заостала кап лењо низ окна гмиже…
Пролеће је…буђење ипак стиже!

(C) Ксенија Алексић