Zašto majka ćuti – Emilija Matić

Zašto majka ćuti

Zašto majka tako ćuti,

kraj prozora, sama stoji,

neke daljine sluti,

svoje senke se boji.

Drhtući čeka u samoći,

sina da se vrati s puta,

u ovoj sablasnoj noći,

velom tišine ogrnuta.

Oči joj tugom opijene,

duša joj puna boli,

a ruke prekrštene,

za sina svoga se moli..

Čuvaj ga Blagi Bože,

od zla i propasti,

suze da skrije ne može,

majka u dubokoj starosti.