Категорија: Vuk Todorović

Sta ce mi veca kazna majko

Za tebe se majko molim dok me nebo guta Prokleo me niko nije ne zeleh da slusam Cujem tvoje srce kuca pitam se dok sa svojim lutam Da li je otkucaj neki nekad davno bio namenjen meni Ako me ikad psujes majko? Znaj da zalicu vecno! Sto popih sve sto je dato Pustih da vetar … Настави са читањем “Sta ce mi veca kazna majko”

Za tebe se majko molim
dok me nebo guta
Prokleo me niko nije
ne zeleh da slusam
Cujem tvoje srce kuca
pitam se dok sa svojim lutam
Da li je otkucaj neki
nekad davno bio namenjen meni

Ako me ikad psujes majko?
Znaj da zalicu vecno!
Sto popih sve sto je dato
Pustih da vetar ote mi zlato
Sta ce mi veca kazna majko?

Srdzba sto nadamnom vlada
sudbina nije ono sto goni
napojio sam se sebe strahom
koji me godinama vodi
Suze su neke namenjeno lile
ali ne za skitnicu ovu
Vec za rane sto ti gnjile
prljave ruke ne dodiruju svile

Ako me ikad psujes majko?
Znaj da zalicu vecno!
Sto popih sve sto je dato
Pustih da vetar ote mi zlato
Sta ce mi veca kazna majko?

Nista nije receno

Draga Sama si kao i ja Izbegavas stradanja Izvinjenja i prastanja  Ponekad reci ne nude shvatanja Draga Iz mog sveta si nestala Cijim putem si krenula Svojim nebom za kojim zvezdama Ne vidim tvoja kretanja Draga U srcu mom je oblacno Vec su kise pocele Sopstvene misli odavno Zele da me pociste Draga Bio sam … Настави са читањем “Nista nije receno”

Draga

Sama si kao i ja

Izbegavas stradanja

Izvinjenja i prastanja

 Ponekad reci ne nude shvatanja

Draga

Iz mog sveta si nestala

Cijim putem si krenula

Svojim nebom za kojim zvezdama

Ne vidim tvoja kretanja

Draga

U srcu mom je oblacno

Vec su kise pocele

Sopstvene misli odavno

Zele da me pociste

Draga

Bio sam pre bicu i sada

Onaj koji uprkos bolu za slamku se hvata

Onaj koji odlazi odnosi svasta

Onome koji ostaje preostaje nada

Draga

Jos malo i pesma je gotova

A,nista nije receno

Ja sam umoran idem spavam

Mozda je u snu nesto skriveno

Draga nista nije receno

 

Na stanici

Nijedne ruke nisu bile tu Niko njoj poznat i znan Okrenuo je zivot ka vecnom snu Smrvio je grubim rukama Ne znadoh tu zenu  Kroz prozor videh obraz bled I svetlo kako gasne Na plocniku ispod nje Tisina se skrila Dan je ostao nem Slutio nisam suroviji svet Posle pola leta nekom doleti peh Kad … Настави са читањем “Na stanici”

Nijedne ruke nisu bile tu

Niko njoj poznat i znan

Okrenuo je zivot ka vecnom snu

Smrvio je grubim rukama

Ne znadoh tu zenu 

Kroz prozor videh obraz bled

I svetlo kako gasne

Na plocniku ispod nje

Tisina se skrila

Dan je ostao nem

Slutio nisam suroviji svet

Posle pola leta nekom doleti peh

Kad ugledah jakne preko duse

Ista mi se sledi od zala mre

Tisine se otkrile

Dan je ostao nem

Na stanici snovi stajase

Drhtajuci od hladnog vremena

Prosao je autobus koji je cekala

I nacet san koji je imala

Tisine se skupile

Dan je odneo sve

Tisine su cutale

Dan je govorio sve

Ako se seti

Sta je drzalo u meni  toliko Korito snova koje se ote Od sebe samo ko zna gde pluta Raduje luke usrecuje srca Ako se seti s’vremena na vreme Shavtice da sam ostavio trag Iako nismo gde bi trabali biti Snovi su sretni sto je znam Ne daju mi pesme da dodjem do daha Vatre gore … Настави са читањем “Ako se seti”

Sta je drzalo u meni  toliko

Korito snova koje se ote

Od sebe samo ko zna gde pluta

Raduje luke usrecuje srca

Ako se seti s’vremena na vreme

Shavtice da sam ostavio trag

Iako nismo gde bi trabali biti

Snovi su sretni sto je znam

Ne daju mi pesme da dodjem do daha

Vatre gore isusuju reke

U tudjoj slami ona sad spava

I tudji snovi nju krote

Izlaze iz mene naporne pesme

Najnapornije reci moje cuj

Teku kao spore reke

Teske vode mutni sni

Ako me trazis naci ces me

Uvek sam u okrugu tvom

Drzim za uzde dobro i zlo

Ako me trazis naci ces me

Pola duse

Nekad u mraku zasijaju oci i jasno vidis ispred sebe da ponekad nisu sve dobre noci iako mislis da su tu zbog tebe Decaka sa pola duse na put sam poslao Dodje vece i odrastes to nisam zeleo Ne ce se vratiti deo duse Koji sam na put poslao Mrzeti zivot cela da bude Ne … Настави са читањем “Pola duse”

Nekad u mraku zasijaju oci

i jasno vidis ispred sebe

da ponekad nisu sve dobre noci

iako mislis da su tu zbog tebe

Decaka sa pola duse na put sam poslao

Dodje vece i odrastes to nisam zeleo

Ne ce se vratiti deo duse

Koji sam na put poslao

Mrzeti zivot cela da bude

Ne bih podneo

Misle ljudi treba ga pronaci

Vecaju da krenu u potere

Ne znajuci da on nece stati

Da ne zeli biti pronadjen

Decak juri on poznaje sume

Vukovi i lisice ne cuju disanje

Jer decak juri polu disanjem

Zastrasuju sebe same urlikanjem

Настави са читањем “Pola duse”