Гавран крилом, небо плаво,
кад загрли ноћ,
ја се испнем на чардак,
ни на небу ни на земљи
и окачим крњ месец.
Око њега мноштво звезда
и два, три перца галаксија.
Одмакнем се мало, испружим руку,
подигнем палац,
све одмерим зналачки, и…
Та – да! Мој лични хватач за снове.
Е, сад могу да починем и чекам.
Иза капија немих усана,
остају закључане мисли
а поглед, иза капака, сакривен.
Мислио сам да познајем усамљеност.
На источном небу светлост се јави
и расипа се по мени као киша.
Тек да наслутим дубину жеђи,
неугасивом жудњом опијен,
сањам ТЕБЕ.
Време пролази немерљиво.
Као дрво, које је добило педесет
годова у једној години,
будим се сед,
у наручју ливадских трава.
Старији за још један сан
и сто година самоће.
Категорија: Uncategorized
АФОРИЗМИ – Душан Комазец
Срби су небески народ, али су најбољи и на земљи и у води…(ватерполо)
Данас се десило чудо! На додели медаља хрватски ватерпоисти нису напустили постоље?
Годинама с нас лагали да су американци „дрим-тим”?
Вожд је призвао шредера, али га је Јокић вратио тамо где му је место!
Срби су чудотворци. Од трећег Маја успели су направити Змај-а!
Електродистрибуција (ЕД) је преименована у А.Д. Цех „преименовања” платиће грађани!
Није ни чудо што би да копа. Претходник му је био гробар!
„косово” је добило шенген-визе. За три године Срби ће (опет) бити већина на Космету?
Да бране Косово као што бране фотеље одавно било слободно!
Просветари су незадовољни. Од најављеног повећања плата неће моћи да унајме „гориле”!
Брзо је напредовао, па је (далеко) иза њега остало поштење!
Сукобљени смо.Нису нам исти интереси!
На ивици сам лудила
Еј животе твоју ли ти мајку
што ја баш да заволим Пазарку
од толико њих да ме она западне
она која не жели да ми припадне.
Волим је још од тад
добро нисам полудео досад
према њој имам велико поштовање и удео
добро нисам због ње полудео.
А на ивици сам лудила
она је у мени пробудила
сав тај бес и ватру коју имам
само њоме бих да се занимам.
Божанствено је саткана цела
никад ме није хтела
а можда и јесте некад давно
док сам се осећао због ње вољено и славно.
Мајко моја мила
Опрости ми мајко моје грешке
знам да су ти дани и ноћи биле тешке
док нисам постао то што јесам
без тебе не бих могао ништа сам.
Хвала ти мајко на свој бризи коју си ми посветила
хвала ти што си увек ту за мене била
хвала за сво твоје време које си ми дала
учинила си да постанем велик а био сам ко векница мала.
Мајко моја мила
само си ти искрена била
кад те год нисам послушао
у некој од невоља би ушао.
Све мајке света су нахјрабрије жене
своје дете уче како да правим путем крене
међу њима си ти мајко, на првом месту наравно
МАЈКА беше име храбро и славно.
Постају све више заштићенији
Променили су се многи односи
уместо дуге хаљине, доминђос се носи
слушају се наркоси уместо народњаци
уместо дуге сукње, носе се допичњаци.
Међусобно се својте удају и жене
па хоће да им набоље крене
деца ни крива ни дужна, дефектна им се рађају
уместо њих оно на децу се разне ствари догађају.
Све је кренуло по злу у овом веку
не можеш веровати ниједном човеку
сваки жели да те превари и омаловажи
уз изреку: ма у реду је брате, важи.
Лезбејке, педери, курве, преваранти и наркомани
којима уз блуд и неморал пролазе дани
постају све више заштићенији из дана у дан
како, како од њих опстати нормалан?!
Узалуд су све маште
Волим те одавде до Бога
и више од тога
у венама си ми ушла ко дрога
сем тебе немам волети никога.
Тек што сам заволео твој умиљати глас
тек што ми је почео пријати твој стас
проклета школа и проклети час
раставише нас.
Кратко трајаше
дружење наше
узалуд су све маште
кад срце срцу не паше.
Да једно за друго би све дали
одувек смо то обоје знали
али сви су наши планови у воду пали
све наше жеље неки други су нам украли.
Не бих ју је оставио
Ево теби мајко жељене снајке
да сутра унучићима испричаш бајке
доста сам и ја лутао као безглава мува
брзо пролази овај живот звани курва.
Није много лепа а није ни ружна
ал је љубављу много наоружана
зна срце с којом ћу се оженити
бесконачно ће да ме воли а тебе ће ценити.
Пола је се оженило и удало
жени се и ти “будало”
тако си ми стално говорила
мајко моја мила.
Одлучио сам да те послушам
ништа не губим ако покушам
била си у праву заиста све што си ми рекла
сад су наша срца два поверење стекла
не бих ју је оставио нема тог блага
она ми мајко беше срцу драга.
Уживам
Уживам што за животом имам вољу
уживам кад упознајем од претходне неку бољу
уживам када читам
уживам када улицама скитам.
Уживам што сам праведни борац
уживам што могу бити нечији ослонац
уживам што поштујем закон
уживам кад сам нечији заклон.
Уживам док пишем
уживам када лоше људе из живота бришем
уживам када нешто ново сазнам
уживам кад то сазнање неком дам.
Уживам што истину увек говорим
уживам док лудо волим
уживам да стичем нека познанства нова
уживам кад се на добре ствари троши лова.
Уживам да по свету путујем
уживам да неког посаветујем
уживам када животиње помазим
уживам што у свему томе мир проналазим.
Уживам да тајне сачувам
уживам да се из досаде мувам
уживам када неко лепо женско видим
уживам у том тренутку када јој се свидим.
Уживам са тужнима време да проведем
уживам да их иоле до среће доведем
уживам када им измамим осмех на лицу
уживам кад се заједно смејемо о вицу.
Уживам што тај хумор поседујем у себи
уживам кад лудим уз вечити дерби
уживам када мој тим победи
уживам да помогнем ономе ко је у беди.
Уживам да волим децу а поштујем старије
уживам што на свету нико исти није
уживам да се Богу за спас молим
уживам, уживам, уживам што право волим.
Све док будем уживао у свему томе
бићу срећан дабоме.
Бркови
Човек старога кова
не одриче се својих бркова
већ их негује и чува
кад се насмеје да се рашире од ува до ува.
И млади и стари требају бркове носити
зато их носи и ти
не треба брк да се брије
човек без бркова, човек није.
Бркови су за оне мушкарце праве
брк је улепшао многе главе
црни или бели
уз бркове се најлепши осмех дели.
Они који бркове не носе
немају чиме да се поносе
а оличење лепоте беше брк
зато ми никада брк неће постати мрк.
Тужна прича о теби
Живећу некад са сасвим неком другом
због тебе ћу се дружити с тугом
која ће ме до гроба пратити
што те не могу заборавити.
Другој ћу говорити да је волим
како не би приметила колико се борим
са очајем што заједно ми нисмо
а некад ко једно били смо.
Када ме буде питала: шта ти је
одговорићу да ми ништа није
а знам да ћу је лагати увек када одговорим
јер само сам тебе право волео и заувек ћу да те волим.
Са чашицом љуте ћу се дружити
због бола што ти не могу љубав пружити
на крају ћу у проклетој кафани поломити све
моја тужна прича о теби то је.