Категорија: Sandra Miladinović

Я твой САН

ЈА НЕМАМ СРЦЕ ОД КАМЕНА
НЕ ХОДАМ МРАМОРНИМ СТАЗАМА
НЕ СВАЂАМ СЕ СА ЗВЕЗДАМА
НА ТРГОВИМА САМ И БРЕГОВИМА
СТАНУЈЕМ НЕВИДЉИВА
У КРИЛУ СТЕПА ЗАСАЂЕНА
ТАКО МИ ИМЕНА И СНЕГОВА…

НОСИМ ДУКАТЕ ОКО ВРАТА
И ЋИЛИМ ТКАМ ОД НЕБЕСКИХ НИТИ
ТРЧИМ ВЕСЕЛА ЗА ВЕТРОВИМА
И ПЕВАМ НА МОСТОВИМА БЕЗНАЂА
ЈА НЕМАМ ЗАРОБЉЕНЕ БОРЕ НА ЧЕЛУ
СЛИЧНА САМ ОНОМ СИВОМ ПЕПЕЛУ
ШТО СЕ ДО НЕБА ДИЖЕ НЕНАДАНО
ТАКО МИ ИМЕНА ВОЉЕНА РАНО….

НЕ СПРЕЧАВА МЕ КАО РЕКУ КОРИТО
НИ ЗАГРЉАЈ ТУЂИНА, ПОГРЕШАН ДАН,
ТОПЛА КАО ЈУГ, ХЛАДНИЈА ОД СЕВЕРА,
СА ИСТОКА ПИЈЕМ РОСУ СА ЛИСТА,
ОЧИ СУ МИ ЦРНЕ, ЗЕЛЕНЕ, ПЛАВЕ,
СВЕ ЗАВИСИ СА КОЈЕ СТРАНЕ
СИЛУЕТА ЗРАКА ПАДНЕ МИ НА ТЕН
И ЗАЛУД ЧЕКАШ НА УГЛУ САМ
ТАКО МИ ИМЕНА ЈА САМ ТВОЈ САН!
Только…..
(С) Миладиновић Сандра

ДА ЗАБОРАВИМ НА ТРЕН….

Волела бих да одем далеко
Ван овог света, ван ове климе
Волела бих да одем далеко
Где се речи допуњују у целине

Одведи ме птицо златокрила
Шта се мислиш из твога сам јата?
Вихоре сам од лишћа чинила
И бисере низала из блата…

Странци лудо замахују главом
Покондирене тикве сеју семе смеха
Али како да развучем осмех
Када за њега прави разлог треба…

Клепет чујем ноћима да кружи
Сањалице допиру у собу
Волела бих да одем далеко
На трен само ову људску злобу
Да заборавим…

(с) Миладиновић Сандра
ПОСВЕЋЕНО ТУЗИ ОВОГ ЛУДОГ ВРЕМЕНА И АНЂЕЛУ ТИЈАНИ

ВОЉЕНО ЧЕДО
Постоји дечак са сунцем на челу,
са росом у оку и крином у рукама…
Постоји злато што једном осмехом
плени и оне што горе на мукама…
Пoстоји анђео од меда слађи,
што слично птици чаврља са небом….
Сав се у уво претвори када
мајка га назове вољеним чедом!
(С) Миладиновић Сандра

БРАТАНЦУ КОСТИ ЗА 10. МЕСЕЦИ

НЕ ИГРАЈ СЕ!!!!

ПРУЖАМ ТИ РУКУ,
А НЕ ЗНАМ КО СИ,
ПЕКУ МЕ ВАТРЕ СУМОРНИХ ЛУТАЊА,
НЕЧУЈНО ТУРОБНА НОЋ СЕ САКРИЛА,
И У КРОШЊИ ЛИНИЈА
ХРАБРОСТ СЕ СКУПИЛА…
СЕРПЕНТИНЕ
АДРЕНАЛИН ЧИНЕ ВЕЋИМ,
ТОЧКОВИ БРУЈЕ КАО МЕХАНЕ,
ТРЗА СЕ НЕМИР У ЗРНУ СТРАСТИ,
КЛИЈА ДУБОРЕЗ У СРЦУ ТАМЕ…
А РЕЧ ПОСТАЈЕ РИКА ЛАВА,
У УГЛУ ОКА ЗВЕЗДАНА ЉУЉАШКА,
НА ПРСТЕ СЕ ПРОПЕЛА
ЈЕЗА ИЗ ПЕПЕЛА,
И ЗИД СЕ СРУШИО
КО СТАРА ПУСТАРА…
ПРУЖАМ ТИ РУКУ
А НЕ ЗНАМ КО СИ.
ПИЈЕМ МЕДЕНУ ЈУТАРЊУ РОСУ,
ПРКОС ТИ СЕ У ГЛАСУ ЧУЈЕ,
А ВАПАЈ ПОПУТ БИСЕРА ПРОСУ…
ОВО ЈЕ ДВОБОЈ,
НЕ ИГРАЈ СЕ!!!!
(С) Миладиновић Сандра

НИЧИЈА

Самоћа је богатство духова,
о којем нисам знала,
јер никада нисам нити сањала,
да ћу остати сама…..

Тражим ли много ил’ нудим мало,
сањам ли истини лице?
Од мојих страхова је изаткано,
сазвежђе несанице…

Носили су ме вихори рата,
сенке духовног мира,
док нисам схватила да ова ватра,
самоћу сама и бира…

Осмех ми је пао на усне,
варнице из очију лете,
и волим више него икада
без злобе и сујете….

Љубав је мој пут,
a самоћа мој верни друг….
Бескрај је онај непревазиђени,
тајновит и најлепши призор….
Стихом по први пут,
признаје заљубљен и луд,
да ничија сам међу звездама,
јер је то мој свесни избор!

(с) Миладиновић Сандра

СВИЂА ТИ СЕ…

СВИЂА ТИ СЕ МИРИС МОЈЕ КОСЕ,
СВИЂА ТИ СЕ НЕДОСАЊАН САН,
И ТИ КАО И ЈА ХТЕО БИ ДА ВОЛИШ,
ПА ПОСТАЈЕШ СЕБИ НАПОРАН …

СВИЂА ТИ СЕ ПОГЛЕД МОГА ОКА,
СВИЂА ТИ МОГ КОРАКА БАТ,
И ТИ ТАЈНО ВЕРУЈЕШ У СНОВЕ,
ПА МЕ ТРАЖИШ КАО ЛИК НЕЗНАН…

СВИЂА ТИ СЕ МОГА ГЛАСА БОЈА,
СВИЂА ТИ СЕ МОЈ ТОПАО ДАХ,
ПА У СЕБИ НАЛАЗИШ ХЕРОЈА,
И ТРАЖИШ МЕ У СВАКОМ –ТО ЗНАМ…

СВИЂА ТИ СЕ ТАЈОВИТОСТ НОЋИ,
СВИЂА ТИ СЕ ТАЈ ЗВЕЗДАНИ ПЛАШТ,
АЛИ КАПЦИ ПОСТАЈУ СВЕ ТЕЖИ,
ПА ПРОКЛИЊЕШ ЈУТРО ШТО СВЕ ЗНА…

АЛИ НЕ МОЖЕ ПОМОЋИ…
ВОЛИ МЕ КАО И ДО САДА..
РАДУЈ СЕ….
ИНАЧЕ ТЕ ОСТАВЉАМ….
(С) Миладиновић Сандра

РАЗБАЦАНЕ УСПОМЕНЕ

Разбацане успомене
некада оловних сећања
превише брзих излива
и прераних изјава љубави,
брава добро закључаних,
а сада врата широм отворених,
па их промаја доноси,
и у пркос ветру односи,
до сваке одаје мога тела,
јасно помирених са стварношћу,
и тако гозбују по дамарима,
извирују ми из зеница,
баш као зрела лубеница,
отворена,пожељна и црвена
пуна слатког сока живота…
до јуче залеђеног
и скривених лепота

Све и када бих другачије хтела,
не бих ни могла нити смела,
да се одупрем себи самој,
јунакињи у помами ватре – главној…

Вуку ме набујале непознате реке,
јаких струја и топлих руку,
са снажним разлозима…
У галопу ждребице на путу,
у мени лавица спавала је,
па се полако буди неустрашива,
и уствари непоражена…
И тако…
Све и када би пришао,
са давно изреченим лепим лажима
и крилима лептира, а очима ланета….
Не, не бих ни приметила,
камичак који се ковитла испред ногу….
А, не тако давно мислила сам
да све ово сигурно не могу!
РАЈ , ДА – ТО ЈЕ ПУТ ЗА РАЈ….
(с) Миладиновић Сандра

ПОНЕСИ СРЦЕ

Понеси ме на дохват тренутка,
у загрљај месечевог кутка,
назови ме звездом репатицом
убеди ме да летим са птицом…

Заведи ме одсањаним жаром,
свиленим ми прекриј очи шалом,
нек не гледам куд ме водиш собом,
да ли с’ пуном или празном торбом…

Дал’ у понор ил пловидбе дуге,
испод моста ил’ шарене дуге,
дал’ у дворе ил’ зидове трошне,
трњем или кроз ливаде росне…

Дал’ путстињом или прашумама,
дал’ камењем или саванама,
нека слепо верујем ти вазда…
Дал’ награда то је или казна…?!
Бесмислице за нама остави,
али без срца ти ме заборави!
(с) Миладиновић Сандра

РАЗЛИЧАК

У дубини најдубље шуме
расте тајанствени различак,
шарају златне нити по њему
и њишу крошње ко наде трачак…
Цвркути одјекују на све стране
док газим по ћилиму сањара,
маме ме звуци као механе
и зову сенке да са њима шарам…
Вара ме заборав једног трептаја,
загонетног даха и оштрог погледа,
чунови скривени иза стабала,
усидрени у крошњама мрежастог
корења….
Куда да лудујем, са киме да се
препирем? Шта да дарујем
овом домаћину..џепови празни,
руке прашњаве…..
са гранама спелетену косу расуту?
Не тражи ништа, никуд ми не да,
невидиљивим оковима веже ми стопала….
Бронзани сутон пита ме тихо…
“Ти си се некоме ужасно допала?!”
(c) Mиладиновић Сандра

VATRENA IGRAČICA
Odsanjana, nedosanjana,
šarena, setna,
zamišljena, vesela,
vatrena igračica
na tronu ljubavi
prikuplja snagu za beskraj…
Znatiželjna, snena,
zabrinuta, neustrašiva,
rođena u zemlji čuda
brza kao planinska reka,
tiha kao pupoljak pred cvat
na dohvat krilima leptira….
oseća umor nadahnuća,
slabost spokoja….
snagu jutra….
Otvara skupljene šake
i shvata da joj iz zenica
svetlosne iskre
već davno prožimaju bit!
Odsanjana, nedosanjana,
ponekada neshvaćena,
bistra kao dečja suza,
vatrena igračica,
na tronu ljubavi
prikuplja snagu za beskraj!
(c) Miladinović Sandra
POSVEĆENO DRAGOJ LATINKI DJORDJEVIĆ ZA RODJENDAN!