KADA SAM ODLAZILA – Lepa

 

KADA SAM ODLAZILA – Lepa Simic

Kada sam odlazila
ispratila me majka
Kotrljale se krupne suze
niz njeno lice

Tihim glasom molila je
Kćeri čuvaj se
piši i nemoj dugo

Vetar je nosio obećanje
Neću dugo

Voz se gubio u magli
i huku vetra
dva dana
kroz nekoliko zemalja

Šta mi to sudbina sprema

Na tudjim vratima
dočekala me starica
rukom pokazala da uđem

U velikom točku olujnih dana
kotrljala se mladost

Nisam govorila šta me boli.

Krila sam
da mi je čežnja razdirala grudi
a ružni snovi bacali u očaj

Majci sam pisala o lepoti zemlje
sebe nisam spominjala
tako je bilo najbolje

U samotnim noćima
počele su da izviru pesme

Mesec je znao sve
Gde sam skrila nesanice
i snove
što ostaše u zemlji sjaja

Godine brzo lete

Ponekad se osmeh sledi
kad se setim
krupnih suza majke
i obećanja

Neću dugo

Oprosti što sam te još tad’
slagala Majko

146 ПУТА ПРОЧИТАНО

HOR VETROVA – Lepa S. CH

 

HOR VETROVA U KOSI

OLYMPUS DIGITAL CAMERA
lepa s.

Od salaša do salaša
trošiš zivot
kao poslednju paru

U trag ti se ne može ući

Za staru majku ne mariš
za nikog ne pitaš
jedna o drugu
obile se tvoje želje

Noći majske
u vreme jagoda
što se poljem rumene
plaču

Sama sam na izvoru
pišem

Hor vetrova
u kosi
zavija neka davna sećanja

 

LEPA S.CH

261 ПУТА ПРОЧИТАНО

Kasno je – LepaS.

 

                                                                                                                                                                                                  225645_10150183241423521_162324653520_6686422_4102728_n

          

KASNO JE

Motaš se oko mene
kao pčela oko glave

Pokušavas da me uvučeš
u novu zamku iskušenja

Meni je ispod časti
da mirisnim prstima
njegovog parfema
dotaknem
tvoju modru košlulju

Moje telo pleše
na rukama pune ljubavi

Izvini,
ne živim više sama.

 

 

 

            LepaS CH
158 ПУТА ПРОЧИТАНО

Zov Juga – Lepa S.

10175057_611989702208719_7723331374289883206_n 

Zov juga

Htela bih još jednom
da vidim
sobu moje mladosti
procvetale lipe
i polja široka

Taj dukat
moje dedovine

Sećam se prve cigarete
iza kamenog bunara
i sunca crvenog kao božur

Zaplačem kao dete

Čujem
zov toplih vetrova
i nemirni let lastavica

Češljam vreme
i zalud budim
zaspale slavuje
Lepa Simic

149 ПУТА ПРОЧИТАНО

Preminuo član Poezijescg BILE Miljojko Milojević – Nek mu je večna slava !!!!

Preuzeto od Vesne Mladenovic F:B.

BILE –MILJOJKO MILOJEVIĆ je preminuo 26. decembra 2014. godine.
Svaka reč s moje strane je suvisna… Poeta, lektor, intelektualac… roditelj koji je izgubio dva sina u jako kratkom periodu, deda, PRIJATELJ, DOBAR ČOVEK… izumrla vrsta…

 

11010596_10205353604135868_8169292686255790389_nREMINU

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 Biografije pesnika – Miljojko Milojević

A – BIOGRAFIJE PISACA, Miljojko Milojević (Urediti Članak) od Ljuba Obradović

Bile Miljojko J. Milojević, rođen1936. g. u Spancu kod Kuršumlije.Završio Gimnaziju,Višu ekonomsku i Novinarsku školu u Beogradu. Pored ekonomskih poslova , a i profesionalno, bavio se novinarstvom.

Član je Književnog društva „Rade Drainac“ u Prokuplju. Radove objavljuje u časopisima: Tok, Jefimija, Putevi kulture, na internet sajtu Poezija SCG i Helli Shery.

Pesme su mu objavljene u Svetskoj antologiji o životinjama, Zborniku Zaveštanja – Udruženja srpskih pisaca iz Ciriha, Zborniku rodoljubive poezije Kosovo prvi prag Srbije i u knjigama *PRVI PUT* i *LJUBAVNI recePAT* – zajedničkom izdanju pesama stvaralaca na sajtu Poezijascg. Objavio zbirke pesama: U očima pesnika – 2008.g.; Potraga za sokolom – 2009.g.; Legenda o Kosti Vojinoviću – 2010.g. i Književne kritike pod naslovom Osvrti – 2010.g. Piše: pesme, prozu- kratke priče i književne kritike . Sada, kao penzioner, živi u Beogradu i u Spancu .

POTRAGA ZA SOKOLOM
Od kad su crni oblaci rumeno sunce prekrili,
i mučki Slobodu ubili,
svakoga dana
iz geta, između gavrana,
ja, tužan do bola,
na mračnom nebu tražim sokola.
U gnezdo sokolova
uletele brbljive svrake i s Kosova
ljuti psoglav sa nagonom pljačkaša, ubica…
Ja, ljut do bola,
između klečalica i rugalica
na porobljenom nebu tražim sokola.
Od kad je zvezda crvena pala,
čopori stranih tvorova, lisica, šakala,
uz ervrolizsce zločinom se ponose
i za džabe sve što žele grabe, nose…
Ja, besan od bola, ne nađoh sokola!
Kad saznam gde spava probudiću lava!
Tada će zakliktati i sivi soko
i uzletećemo visoko, visoko…
S crvenog sunca razbićemo oblak tmasti,
razjuriti haške lovce i psoglave napasti.
Porobljenom, časnom, rodu
vratićemo Dostojanstvo i Slobodu.
U Slobodi, širom moje zemlje nove,
uzgajaću golubove, sokolove i lavove.
Kad potomke zdrave rode
učiće ih: sve dok zvezde rumen zrače,
da porobdžije nisu jače
od Poštenja, Pravde, Sloge i Slobode!
(C) Miljojko Milojević

Настави са читањем “Preminuo član Poezijescg BILE Miljojko Milojević – Nek mu je večna slava !!!!”

263 ПУТА ПРОЧИТАНО