Пеко ЛАЛИЧИЋ, ПРКОС ПЕСМОМ

ПЕКО ЛАЛИЧИЋ ПРКОС ПЕСМОМ Из циклуса ,,ЂАВОЉЕ ВРЕМЕ” ЗАДЕСИХ СЕ НА УМОРУ САВЕСТИ ПЛАНЕТЕ У ПЕСМИ КОЈОЈ СЕ СВЕТЕ ЗБОГ ЛЕПОТЕ СТИХА И СНАГЕ ДА ТАКВА ТРАЈЕ У ДАНУ У КОЈЕМ И САВЕСТ ЧОВЕЧАНСТВА ЋУТИ НЕ ЋУТИМ ПЕСМОМ ИЗАЗИВАМ ПОМАХНИТАЛУ СИЛУ У НЕМИРУ ВАТРЕ ВАТРОМ БУДНИЦОМ ПАЛИМ ВЕТРОВЕ И МОРА ДА СЕ СВОМ СИЛИНОМ НА … Настави са читањем “Пеко ЛАЛИЧИЋ, ПРКОС ПЕСМОМ”

ПЕКО ЛАЛИЧИЋ

ПРКОС ПЕСМОМ
Из циклуса ,,ЂАВОЉЕ ВРЕМЕ”

ЗАДЕСИХ СЕ
НА УМОРУ САВЕСТИ ПЛАНЕТЕ
У ПЕСМИ КОЈОЈ СЕ СВЕТЕ
ЗБОГ ЛЕПОТЕ СТИХА
И СНАГЕ
ДА ТАКВА ТРАЈЕ

У ДАНУ У КОЈЕМ
И САВЕСТ ЧОВЕЧАНСТВА ЋУТИ
НЕ ЋУТИМ
ПЕСМОМ ИЗАЗИВАМ
ПОМАХНИТАЛУ СИЛУ

У НЕМИРУ ВАТРЕ
ВАТРОМ БУДНИЦОМ
ПАЛИМ
ВЕТРОВЕ И МОРА
ДА СЕ СВОМ СИЛИНОМ
НА СИЛУ ОБРУШЕ
ДА ЗОРА ПРОНАЂЕ НАЈКРАЋИ ПУТ
И СУНЦЕ У ПЕСМУ УКОРЕНИ

НЕВИНА ДА НЕ КРВАРИ

ПЕКО ЛАЛИЧИЋ, Из циклуса ,,ЂАВОЉЕ ВРЕМЕ”

ПЕКО ЛАЛИЧИЋ СРБИЈО, ТИ БАР ИМАШ СЕБЕ Теби из песме теби из бајке из вечности и успаванке теби песмо изнова рођена црни белег дају јер не знају да у тебе улази небо оковима незнано пред тобом малом сатканом од кости и ватре живе савест човечанства је пала јер није знала да ти ни зли ветрови … Настави са читањем “ПЕКО ЛАЛИЧИЋ, Из циклуса ,,ЂАВОЉЕ ВРЕМЕ””

ПЕКО ЛАЛИЧИЋ

СРБИЈО, ТИ БАР ИМАШ СЕБЕ

Теби из песме
теби из бајке
из вечности
и успаванке
теби песмо изнова рођена
црни белег дају
јер не знају
да у тебе улази небо
оковима незнано

пред тобом малом
сатканом од кости
и ватре живе
савест човечанства је пала
јер није знала
да ти ни зли ветрови
ни помрачени умови
грабљивица
ништа не могу

јер сви ми ка небу стремимо
временимо
бременимо
и спас у спасењу
отечества видимо
да се сербска слава не помрачи
да јачи буде
ко је умирати свика’о

Србијо,
ти бар имаш себе
и вид доброг вида
да за главу виша
ка истоку крочиш
и у беле се књиге преселиш
да обелиш истину
о завери против цвета
кога увелог желе

пред којим је
и савест човечанства пала.

Пеко Лаличић, Из циклуса РАЧУНСКЕ И СЛИЧНЕ ОПЕРАЦИЈЕ

Пеко ЛАЛИЧИЋ ОДУЗИМАЊЕ Одузимам дане одузимају ми дане оно што ја одузмем апсолутно је мање од онога што ми одузму оно што ми одузму веће је од онога што би им дао а мање од спознаје зла којим ми прете зато њима дајем коску себи узимам огледало да ме дели на безброј одраза.

Пеко ЛАЛИЧИЋ

ОДУЗИМАЊЕ

Одузимам дане
одузимају ми дане

оно што ја одузмем
апсолутно је мање
од онога што ми одузму

оно што ми одузму
веће је од онога што би им дао
а мање од спознаје зла којим ми прете

зато њима дајем коску
себи узимам огледало

да ме дели на безброј одраза.

Пеко ЛАЛИЧИЋ, Из циклуса РАЧУНСКЕ ОПЕРАЦИЈЕ И СЛИЧНЕ ОПЕРАЦИЈЕ

ПЕКО ЛАЛИЧИЋ С А Б И Р А Њ Е Сечем високи храст бројим годове не осврћем се збуњују ме свици док сабирам ожиљке не осврћем се почињем све изнова у зору кад се узнемире бунари бесмисла огласим се песмом.

ПЕКО ЛАЛИЧИЋ

С А Б И Р А Њ Е

Сечем високи
храст
бројим годове
не осврћем се

збуњују ме свици
док сабирам
ожиљке
не осврћем се

почињем све
изнова

у зору кад се
узнемире бунари бесмисла
огласим се песмом.

Пеко ЛАЛИЧИЋ, Из циклуса ,,ОДЕ ВАТРИ”

ПРОТУМАЧИ ПЕСМУ ВАТРЕ Песмом тумачим ехо звезда у песми од живота набујалој и њом се кунем и њом се браним да не раним небо у твојим очима да и ти своју пронађеш звезду у неком чије је небо јасно распламсало ватру која ће грејати да и ти протумачиш песму ватре у лету птица које покреће … Настави са читањем “Пеко ЛАЛИЧИЋ, Из циклуса ,,ОДЕ ВАТРИ””

ПРОТУМАЧИ ПЕСМУ ВАТРЕ

Песмом тумачим ехо звезда
у песми
од живота набујалој
и њом се кунем
и њом се браним
да не раним небо
у твојим очима
да и ти своју пронађеш звезду
у неком
чије је небо јасно распламсало ватру
која ће грејати
да и ти протумачиш песму ватре
у лету птица
које покреће зрно сна
изазвано ехом звезда
и ватром
из твојих очију.