КАД ЗАСПИ МЕСЕЦ
У соби нека чудна тишина, не да мислима да нађу смирај.
Ни сан да сврати ко да се плаши, из таме виче: Мисли и бирај
да ли ћеш ући кад склопиш очи у свет нестварни где се све може…
Кад заспи месец, укради звезде и светлост сакриј испод коже.
По зидовима играју сенке, тај плес добија ритам и боју
Од сиве у црну прелазе брзо, скривају сивилом постељу моју,
а ја жмурећи чекам на вилу, сан да ми спусти на топло чело…
Кад заспи месец, да с’ њега жуту проспем на своје лице и тело.
Да снивам лепе и мирне приче, љубавне или шаљиве песме,
рука да скаче по папиру, бележи све што сме се и не сме,
треба ми само храбрости тол’ко да кренем ноћас у луду крађу
Кад заспи месец, да га завежем, у његову да уђем лађу…
Да њоме пловим небеским сводом све до руменог источног сунца
Да се искрцам на врх планине, ослушнем срце како ми куца,
сачекам јутро да заголица, живот и биљке које се буде
Кад заспи месец, користим прилику да уђем у природу и у људе.
Не да чепркам и да се сладим њиховим болом и тугом њином,
него да речима ако је могуће, надахнутом и топлом римом
покушам ноћи да им улепшам, у сан уведем, мир им поклоним
Кад заспи месец, у ћошку неба, несаницу са њих да склоним.
Кад заспи месец, нежно ћу руком
да га сакријем под својим скутом.
© Љиљана Тамбурић
КАД ЗАСПИ МЕСЕЦ, ПОСТОЈИМ У РЕЧИМА – Љ. Обрадовић
Пред нама је друга поетска књига Љиљане Тамбурић КАД ЗАСПИ МЕСЕЦ. Љиљана сама каже: “Од пре две године почела сам активно да се бавим писањем и учествовањем на разним конкурсима са својом поезијом и прозом”. И из библиографије се јасно се види да је за кратко време постигла завидан успех. Освојила је бројне награда и успела да објави две поетске књиге. Недавно је на сајту www.poezija.rs њена песма РУМЕНА БЕРБА проглашена за песму месеца фебруара 2022. године. Ја сам у рецензији за њену прву књигу написао: “Да Вам, одмах на почетку, одгонетнем мој тајни рецепт за писање приказа. Ја, дакле, прочитам пажљиво поетску књигу, одберем најчешће од три до највише пет, по мени најбољих песама, онда сагледам шта је песник хтео
да каже књигом и то је то! Приказ је урађен! Овога пута то није било тако! Морам Вам признати да овако комплетно добру, чак одличну поетску књигу одавно нисам прочитао“.
И тај осећај је остао и овога пута. Љиљана је само побољшала квалитет својих песама. А у овој књизи их заиста има подоста, што баш и није обичај код других песника и то јој је по мени велики плус. Ем је квалитет поезије одличан, ем у овој књизи има 129 песама…
И сад још мало статистике: песме у овој књизи сврстала је у 5 поглавља или делова:
· Кад месец заспи (30. песама)
· Постојим у речима (26. песама)
· Посвета песми (29. песама)
· Поново ће божури цветати (18. песама)
· Ја имам живот (26. песама)
У наставку, мало ћу Вас увести у поезију Љиљане Тамбурић. Логично, књига почиње песмом КАД ЗАСПИ МЕСЕЦ. Логично, сви ми, па и Љиљана, смо по васцели дан у неком послу, некој обавези, некој фрци… И Љиљана је ту ноћ, кад заспи месец, савршено ухватила и саткала у своје риме, да се ту нема шта додавати. Песму треба само прочитати и илузуја је савршена…
КАД ЗАСПИ МЕСЕЦ
Ни сан да сврати ко да се плаши, из таме виче: Мисли и бирај
да ли ћеш ући кад склопиш очи у свет нестварни где се све може…
Кад заспи месец, укради звезде и светлост сакриј испод коже.Кад заспи месец, нежно ћу руком
да га сакријем под својим скутом.
/Страна 8./
Кад се стрпљење ослободи свих стега морала,
а пријатељство заглави између два зида поверења,
па почне да цури по пукотинама
и да се расипа ко кисело вино…
Може ли се у шаке задржати пена
са ситним балончићима
који пуцкетају и нестају без трага…
Може ли се задржати оданост
која постепено испарава,
па од ње остане само талог
црни… Црњи од врага…
/Страна 45./
У овој песми је песник јасно сагледао проблематику заједничког живљења у породици и изазове које протек времена доноси… Јасно нам је у животу одавно да се све претвара у пену, коју таласи немирне реке лако односе у неповрат, да ветар лако одува све наше снове, јер и други око нас имају своје…
У одељку ПОСВЕТА ПЕСМИ Љиљана обрађује још једну вечну тему и дилему свих песника, а то је: Да ли се писањем поезије може уграбити делић славе и тако додирнути вечност, окренути леђа забораву који све на крају избрише. По мом мишљењу Љиљана је, већ овом књигом, која је препуна оригиналних одговора на бројна питања, за себе успела да уграби бар парче славе, за којом сви уметници тако жуде.
КАСНО ЈЕ МЕНИ ЗА СЛАВУ
Још имам разумну главу, ето размишљам тако
Спржиће ми се крила па нећу бити лептир
Него тек буба сива што никад не полети…
/Страна 91./И наравно, Љиљана у овој књизи има и одељак песама које су посвећене родољубивој поезији, јер кога ћемо волети, ако не волимо себе, свој дом, своју породицу, своју отаџбину? На сваком кораку, на сваком милиметру око нас наша је домовина. И МАГИЈА МОЈСИЊСКИХ ШУМА и Сталаћка кула, Раваница, Црква на Расини и ВИДОВДАНСКИ САН… И много тога још… Ја сам одабрао песму:
Јавља нам се са небеса кроз муње и звезде
У срца је наша српска од давнина уклесана
Та колевка, где још увек орлови се гнезде.Украли су… Оградили… Косово нам поље
А’л Видовдан бокори се и у нама цвета
Освануће у Србији једном јутро боље
Нови Лазар кад се роди на очиглед света.
/Страна 138./
